KOMENTAR: Prah

Riplijevski deluje ova naša stvarnost kada prvi (ne još zadugo) čovek jedne od najmoćnijih svetskih sila, koristi politički vakuum, da bi doneo odluku na putu do novog Velikog praska, koji bi nas ovoga puta đuture vratio u prah i pepeo svemira.

Džozef Bajden, koji odbrojava poslednje dane u Beloj kući, dao je zeleno svetlo koje može planetu da zavije u crno. Aval Ukrajincima da američkim dalekometnim raketama mogu da gađaju rusku teritoriju, kandiduje Bajdena da zasigurno uđe u istoriju. Sada, na kraju mandata, krajnje negativno, kada već nije uspeo pre toga da se iskaže u pozitivnom smislu.

Rakete koje su već ispaljene na Rusiju, navode se američkim satelitima. Priča se da čak i dugme za aktivaciju moraju da pritisnu specijalno obučeni jenkijevci. Kakve to onda ima veze s ukrajinskom vojskom i šta je to, ako ne direktan sukob Vašingtona sa drugom nuklearnom silom?

Šta se kuva u glavama ljudi koji misle da to može da prođe bez drastičnih posledica? Šta misle da sledi posle toga? Sve i da su u pravu, ako imaju upozorenje da to vodi u katastrofu, kako misle da je izbegnu?

Ali, logika je takvima očigledno strani pojam. Čovek koji nije bio dostojan ni za sopstvenog naslednika, koji je doživeo jednu od retkih blamaža u američkoj istoriji, da mora da bude smenjen usred kampanje jer mu stanje uma i svesti nije dozvoljavalo da nastavi da se bez podsmevanja sa strane pojavljuje pred kamerama, iskoristio je prazan hod i kao glavešina praktično tehničke administracije, rešio, u poznim danima, da na sceni doživi svojih poslednjih pet minuta. Moguće, i naših.

Još od kako je od majdanskih dana natovskim planom za Kijev američki orao gurao kandže u oko ruskom medvedu, ređali su se šahovski potezi koji su doveli pred poslednju rokadu za mat čitavoj planeti. Odlukom da osokoli Ukrajince da njegovim raketama raspale po Rusiji, liberalni američki demokrata se ponadao da će Zapad spustiti šapu na nepresušne ruske resurse. Uz zaboravljenu sitnicu, da više neće imati ko da ih koristi.