BOMBAMA SPRŽENI ŽARKO (8) I NEVENA (11) ZA HRVATE - RATNA ŠTETA: U Zagrebu ponovo ubijaju decu Rajića i traže 8.000 evra za troškove suđenja

Mami i tati Slavici i Spasi Rajiću utehe nema. Ni krivca za smrt njihove dece. A zna se ko je poslao bombe na decu u koloni, na Petrovačkoj cesti, 7. avgusta, te 1995. godine. Zna se čiji su avioni i ko je izdao naredbu da bombarduju izbeglice. Ali, pravde nema. Decu Rajićima ponovo ubijaju. Nove rane otvaraju. Njih progoni pitanje - da li će pravda zločince ikada stići? Pravda se u nepravdi izgubila. Zatamnila. Kantar dečjih muka postao je kantar - bruka. Sad Rajići još imaju da plate. Svoju krvarinu i tuđu drumarinu. Deca su, kažu, bili ratna šteta?!

Tako je presudio Opštinski sud u Zagrebu i kao neosnovanu odbio tužbu Rajića protiv ubica (pilota Ratnog vazduhoplovstva i Protivvazdušne odbrane Hrvatske) kojima je, posle strašnog zločina, ostao samo prah spržene dece. Nosili su ih u koloni do poslednjeg utočišta i sahranili ih, decenijama mučeni slikama dok su ih prevrtali po sprženim kostima, tražeći ih na zgarištu.

Samo kameno srce nije zadrhtalo kada je stigla vest o odbijanju tužbe i samo onaj ko nije imao trunku emocije nije razumeo bol nesrećnih ljudi poniženih obrazloženjem da su njihova deca "ratna šteta". Ako je šteta, logična je i odšteta. Za bol. Za živu ranu. Za život živih u mukama, slikama i večnim pitanjem: koliko im je izdržalo srce život u tom strašnom plamenu? Dodatna so na ranu bio je nalog zagrebačkog suda Rajićima da plate sudske troškove od 8.000 evra.

Slavica i Spase će se žaliti na ovu prvostepenu presudu, uvereni da je njihova dužnost da ne dopuste da se krivci izvuku. Neće to da dozvole ni zbog svoje, ni zbog druge nevino stradale dece. Do samog Boga će tražiti pravdu. Da li će je, ukoliko do ponovnog suđenja i dođe, dočekati? Tuga i vreme su ih istrošili.

Snaži ih onaj poslednji plamičak nade da je pravda spora, ali dostižna.