HRABROST PREDAKA PREPUŠTAMO ZABORAVU? Proslava 20. oktobra - 80 godina oslobođenja od fašizma, nedovoljno posvećena našim herojima

Zbog značaja ovog datuma država je preuzela organizaciju događaja, koji je građanima Beograda, Srbije i Jugoslavije, urezan u pamćenje, ne samo po heroizmu oslobodilaca, združenih jedinica Narodnooslobodilačke Vojske Jugoslavije i Crvene armije, već i po načinu na koji je dugo proslavljan. Između ostalog i po Oktobarskoj nagradi, koja je 2004. godine ukinuta, da bi je nasledila Nagrada Despot Stefan Lazarević. Ipak, Dvadeseti oktobar nije zaboravljen. Ako tako shvatimo njegovo spajanje sa 1. novembrom, Danom oslobođenja u Prvom svetskom ratu u "Dane slobode".

Ipak, sve što smo zaboravili, namerno i nenamerno potisnuli, moglo se nekako baš ove godine, ovog 20. oktobra, na jubilarnu godišnjicu, popraviti. Nažalost, priliku nismo iskoristili.

Umesto da pokažemo ponos zbog činjenice da je samo u oslobađanju Beograda i delimično Pariza ravnopravno učestvovala nacionalna vojska, Narodnooslobodilačka Vojska Jugoslavije, mi smo slaveći, odabrali simboliku koja je, ne samo nedostojna velikog istorijskog trenutka, žrtve i fascinantne pobede, već sve te događaje iz 1944. umanjuje, poništava i najviše - obezličava.

Narod se okitio fotografijama svojih predaka, izašao na ulice Beograda da im oda počast. Striže košava, ponos drži odlikovanja. A, marš Besmrtnog puka predvode "Noćni vukovi" ... Sa njihovog razglasa odjekuje posred Beograda, povodom velike partizanske pobede "Hriste Bože" i "Marširala kralja Petra garda". Prva opeva Kosovski boj, a druga je uzeta za "zaštitnicu" svih ratnika Srbije. Uveče vatromet, predstavljen kao spektakl povodom Dvadesetog oktobra. Uz njega pustili divnu i potpuno neprikladnu "Najdužu noć" iz filma "Zaspanka za vojnike". Nijedne partizanske, nigde kozaračkog kola.

Došli su braća Rusi, došao Kozački kurenj, došla etno rok zvezda Pelagija. Hvala im! Nikad zaborav ni za jednog crvenoarmejca koji je ostavio kosti na našem tlu! Ali, kako smo mogli, smeli, odakle nam pravo da zaboravimo Peka Dapčevića?

A, Pekove su divizije zauzele Terazije. Ta nam pesma nikad oprostiti neće.