NEĆE MOĆI: Zaražena ćebad

Na prvi pogled, ovo bi mogla da mi bude najkraća kolumna od svih napisanih za "Novosti" u poslednjih šest godina, koliko me čitate na stranicama ovih novina, jer odgovor na pitanje iz podnaslova mogu da pružim samo jednom pričom, a ona datira iz 1763. godine. Navodi je američka istoričarka Elizabet Fen u knjizi Pox Americana: The Great Smallpox Epidemic of 1775-81 (u slobodnom prevodu - "Američke boginje: Velika epidemija velikih boginja iz 1775-81". Pox Americana je očita aluzija na termin Pax Americana koji vam je svima dobro poznat.

"Britanci su ćebad zaraženu velikim boginjama dali Šovni i Lenape indijanskim zajednicama. To je potez koji su odobrili britanski oficiri ser Džefri Amherst i njegov zamenik, general Tomas Gejdž", navodi Fenova u knjizi i dodaje jedno svedočenje iz tog vremena: "Iz brige za njih dali smo im dva ćebeta i jednu maramicu iz bolnice za velike boginje. Nadam se da će to imati željeni efekat". Ovde bi mogao biti kraj. Stavljena tačka na svaku dalju priču o velikodušnosti bogatijih i razvijenijih država, ali pošto vidim da mnogo toga još "nije jasno", moram da budem detaljniji.

Imajući na umu ovu "zabrinutost" civilizovanih Britanaca spram divljih starosedelaca američkog kontinenta i njihovu iskrenu nadu da će ova "pomoć" imati "željeni efekat" pogledajmo šta je jasno penzionisanom profesoru FPN Radetu Veljanovskom zaprepašćenom činjenicom da nepripitomljeni Srbi i dalje sa nepoverenjem i strahom gledaju na darove koje im šalju zapadnjaci preko svojih podjednako dobronamernih i zapadnjačkim altruizmom natopljenim zagovaračima napretka srpskog društva.

Još otkako se letvom metaforički dobijenom od zapadnih donatora (metaforički je dobio od zapadnjaka, letva nije bila nimalo metaforička) 5. oktobra 2000. "branio" od tadašnjeg direktora RTS-a Dragoljuba Milanovića dok ga rulja naoružana isto tako doniranim motkama linčuje, Veljanovski veruje da bez strane pomoći ne postoji ni promil šanse da se naše društvo "civilizuje".

Profesor, u skladu sa visokim standardima svog akademskog zvanja i znanja, u autorskom tekstu posvećenom opravdavanju zapadnjačke zabrinutosti za naše dobro i njihovoj neizdrživoj potrebi da pomogne nama, Indijancima, se, takođe, poziva na istoriju, doduše onu malo skoriju od 18. veka. To u ovom trenutku radi jer su opet, kako navodi, "neznanje, zlonamernost i čuvanje sopstvenih pozicija, eskalirali".

Veljanovski nas podseća da su "otkako su UN 1948. godine usvojile Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima, a 1950. na tragu deklaracije, SE doneo Evropsku konvenciju o ljudskim pravima, u međunarodnim razmerama uspostavljeni mehanizmi za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, kao deo konsenzusa da je svet jedan i da se ne može govoriti o stabilnosti i humanom razvoju u bilo kom delu sveta, ako u nekom drugom ljudi pate i ne mogu da ostvare ono što je pomenutim dokumentima garantovano". Lepo zvuči. Čist koncentrat filantropije. Ali da li sam glup, zlonameran, ili čuvam svoju poziciju ako upitam zašto je izbor država kojima će se "pomagati" vrlo selektivan? Zašto nijedna od svih tih filantropskih zapadnih agencija nije, na primer, investirala neki dolar (ako su već ostali bez ćebadi) u unapređenje prava žena u Saudijskoj Arabiji? Zar to kraljevstvo nije deo "jedinstvenog sveta"? Mada ne bi me iznenadilo da sada odjednom počnu to da rade pošto se ova država geopolitički preusmerava i udaljava od SAD i priključila se BRIKS-u.

"U svetu je za poslednjih 80 godina, negde i ranije, osnovano mnogo fondacija i sličnih humanitarnih organizacija u koje države, vlade bogatijih zemalja, ali i privatna lica koja to mogu, ulažu velike količine novca koji se donira širom planete za podsticanje razvoja demokratije, stabilnosti, ostvarivanja ljudskih prava, unapređivanje zakonitosti, zdravstva, obrazovanja, ekologije, privrede", navodi Veljanovski. Negde i ranije, a nekad i u drugačijoj formi. Ovaj civilizatorski kompleks Zapada je zaista dosta star, star koliko i njihov kolonijalizam. Modernizovali su i civilizovali tako Francuzi Alžir i Burkinu Faso, Britanci Indiju i Nigeriju a anksioznost Kineza lečili opijumom. Nemci su civilizovali Namibiju i Burundi, Belgijanci Kongo, Italijani Libiju i tako dalje, i tako dalje". Nema na Zapadu da neko nije pokušavao da nekog civilizuje iz čistog altruizma.

Ova dobronamernost, naravno, konstatuje Veljanovski, smeta našim domaćim vlastodršcima pa "Vlast u Srbiji i režimska propaganda stvaraju predstavu kako se ceo svet zaverio protiv naše zemlje i pomaže onima koji hoće da smene vlast". Otkud sad "ceo svet" - ovo je karakteristika Kolektivnog zapada koji se, čini mi se, zaverio protiv celog (ostatka) sveta. Ako su ovi naši tako zli i korumpirani pa se ježe zbog dobrote koju nisu kadri da razumeju, šta je bilo sa Gandijem, zašto je njemu smetalo britansko civilizovanje njegove Indije? Zašto je Simonu Bolivaru smetalo dobročinstvo Španaca u Južnoj Americi? Zašto je Toma Sankara ustao protiv Francuza u Burkini Faso, a Patris Lumumba protiv Belgijanaca u Kongu? Bili su glupi, zlonamerni i hteli da očuvaju svoje pozicije?

"Egzaltirane osude na račun aktivista koji se bave kritičkom analizom društvenih pojava i procesa od strane režimskih političkih i medijskih plaćenika, skrivaju odgovore na pitanja: šta je nelegitimno baviti se kritikom vlasti, pa i samog predsednika", navodi Veljanovski. Ali ima li on odgovor na pitanje "šta je nelegitimno u bavljenju kritikom NVO i njihovih pokrovitelja"? Zašto bi neko ko to radi bio, kako sam Veljanovski piše, "zlonamerna neznalica", odnosno "medijski plaćenik"? Je l' takav njegov stav plod višedecenijskog napornog rada na "autocivilizovanju" pomoću zapadnjačkih donacija? Zaista, šta nije jasno?