ĆEBAD

Svejedno jesu li masakrirani brzo i brutalno ili podmuklo - ogrnuti danajskim darovima - namerno zaraženom ćebadi, od koje su skončavali u mukama. Ishod je, svakako, bio isti.

Američki istoričar Dejvid Stenard ustvrdio je čak da je "ubijeno između 95 i 114 miliona domorodaca". Tako je počelo.

Od onda su se ratovi samo nizali, a nametanje krvave "pravde", u istoj režiji, preselili su na tuđe, suverene teritorije. Usledili su, između ostalih: Avganistan, invazija na Panamu (operacija u SAD nazvana "Pravedni cilj"), Zalivski rat, Irak, Somalija...

Karika u tom nesrećnom lancu ubijanja i prevaspitavanja bio je i "Milosrdni anđeo".

Jedna od najvećih nepravdi savremene istorije, operacija sramnog naziva u kojoj je, zna se - bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, na SR Jugoslaviju za 78 dana i noći ispaljeno 415.000 projektila ukupne mase 22.000 tona, a čak 112 udara izvedeno je municijom sa osiromašenim uranijumom. Broj obolelih od raka je utrostručen, armije dece rađaju se sa užasavajućim deformitetima, sterilitet neshvatljivo raste iz generacije u generaciju.

Dakle, svesno se išlo na istrebljenje jednog naroda, ali u duhu novog doba. Zaražena ćebad su prevaziđena... Ovaj skraćeni, ubrzani vremeplov objašnjava zašto aktuelnu američku ambasadorku u Hrvatskoj, demokratu Natali Rajs nije bilo sramota da zvaničnom Zagrebu čestita Dan hrvatske domovinske zahvalnosti i da doda:

- SAD slave vaše postignuće. Nadanuta sam hrvatskim putem do samostalnosti i suvereniteta.

Govorimo o operaciji "Oluja" tokom koje je ubijeno ili bez traga nestalo dve hiljade, a prognano 220.000 Srba!

Rajsova je tako legitimizovala čuvenu "uspomenu" svog američkog kolege iz vremena "Oluje"

- Piter Galbrajt ovekovečen fotografijom na kojoj pozira u hrvatskom tenku. On sam je godinama kasnije izgovorio da bi "Tuđman odustao od 'Oluje' samo da je Vašington to od njega tražio". Ali nije.