Sramota

Šamar koji je nekadašnji sovjetski velikan udario beogradskim crno-belima dugo će brideti na obrazima onih koji su dozvolili da za tili čas prime šest golova. U poljskom Lublinu, gde Kijevljani (ne)domaćinski dočekaše goste iz Srbije, tamo, između reka Visle i Bug, otplovili su snovi našeg vicešampiona o pohodu na Ligu šampiona. Mada, nada umire poslednja... O fubalskoj igri toliko, ne zaslužuje ni slovo više.

O sramotnoj predigri Ukrajinaca, ali i onom što je usledilo nakon poslednjeg sudijskog zvižduka, hoćemo i moramo, ako ni zbog čega drugog, onda zbog onog čuvenog - politici nije mesto u fudbalu. A šta je, gospodo u UEFA, govor trenera Dinama Oleksandra Šovkovskog, nego najblaže rečeno jeftin politički pamflet? Sve izgovoreno u predvečerje utakmice koja se igrala pod okriljem evropske kuće fudbala, koja baštini "istinske sportske vrednosti", zvuči kao poziv na linč. Nazvati sportskog protivnika neprijateljem, i to samo zbog učešća na sportskoj priredbi - pripremnom turniru u Rusiji, uz saglasnost UEFA - zvuči kao udaranje u ratni doboš.

Da li se to nekadašnji golman zaigrao, poželevši da se na "velikoj evropskoj sceni" nađe u ulozi bivšeg glumca, istog onog koji sa čela Ukrajine odbija pozive na preko potreban mir sa Rusijom. Mir, za koji se Srbija, zaboravlja ili ne želi da čuje Šovkovski, nedvosmisleno zalaže. Čini se da je, dok je na konferenciji za medije posle meča klicao "Slava Ukrajini", trener Kijevljana preuzeo ulogu globalnog sudije koji određuje šta je mir. Ili je, obraćajući se prisutnima samo na maternjem jeziku, diktirao ono što samo jedna strana govori i tumači... Baš kao što je to svojevremeno zvanični Kijev poželeo da diktira medijima u Srbiji šta je pravilna terminologija dok se izveštava o sukobu na istoku Evrope.

Gospodo iz UEFA, čekamo da se obratite, valjda ćemo vas razumeti.