"Otrovani"
DA su Albanci na Kosovu i Metohiji majstori laži Srbima je odavno poznato. Laži protiv srpskog naroda koje decenijama izmišljaju glumeći žrtve bukvalno su "utkane" u njihov kolektivni mentalitet. I to srpskom narodu nije ništa nepoznato, ali čudi što te laži gotovo niko u svetu ne želi da vidi. I što je još strašnije, za sve te izmišljotine dobijaju nagrade iz zapadnih zemalja.
Novosti
Niko normalan u svetu ne bi poverovao u jednonacionalno trovanje, koje su marta 1990. Albanci širom KiM pokušali da izrežiraju dovodeći na hiljade dece na Infektivnu kliniku u Prištinu, i to iz škola koje su pohađala i srpska deca. U ovom slučaju problem je bilo trovanje "toksičnim supstancama", u drugom "otrovanom hranom", ali lažima nije bilo kraja... Očigledno da je taj koncept prihvatan na Zapadu, pa su nastavili po istom scenariju. Oni su, tobož, žrtve, a Srbi su krivi za sve. I to je i bio izgovor teroristima OVK da počnu da ubijaju pripadnike regularne vojske i policije.
Međutim, da bi izazvali reakciju sveta bilo im je potrebno još laži, pa se tadašnji šef Oebsa Vilijem Voker potrudio da svetu plasira "masakr" u Račku, januara 1999. Iako je potvrđeno da stradali teroristi OVK preobučeni u civilna odela, ta laž je bila dovoljan povod za bombardovanje SRJ. Proterano je više od 230.000 Srba i nealbanaca, kidnapovano i ubijeno više od hiljadu srpskih civila.
Ni to nije bilo dovoljno, pa su 2004. Srbima pripisali krivicu za utapanje albanskih dečaka u selu Čabra. Usledio je martovski pogrom, kada je ubijeno 19 Srba, proterano njih više od 4.000, spaljeno hiljadu srpskih domova, 135 srpskih svetinja... O hapšenjima Srba na osnovu lažnih svedočenja Albanaca suvišno je i govoriti. I uz sve to vlada u Prištini usvaja "Strategiju o tranzicionoj pravdi" kako bi se navodno sačuvalo sećanje na albanske žrtve od 1989. do 2000. Suštinska su pitanja: koliko laži sadrži "strategija", dokle će međunarodna zajednica verovati Albancima, i gde je pravda za Srbe?