SRCE
NEDAVNO smo obeležili Vidovdan. I 635 godina od Kosovskog boja. Setili se junaka od kneza Lazara do heroja sa Košara. I onda se dok živi sećanje čuvano vekovima, čula i poruka iz Brisela - normalizacija znači priznavanje tzv. Kosova.
Saopštio ju je birokrata Evropske unije Peter Stano. Da nam otvori oči, prosvetli nas, jer mi stotinama godina nismo uvideli rešenje. Da nam kaže da nije važno što smo u Dečanima od 1335, da je nebitno to što su Albance kao naciju stvorili tek u 20. veku i Zapad im daje "tapiju" na KiM, već da mi sada sa vlastima lažnog premijera Aljbina Kurtija treba da razgovaramo, iako nema veze to što upravo on neće da razgovara. I da na kraju potpišemo, prostremo tepih Prištini ka UN i zapitamo se kako se toga mi ranije nismo setili.
U međuvremenu, u taj "bastion demokratije", lažnu državu, ulazak ne dozvoljavaju patrijarhu Porfiriju, našim funkcionerima, humanitarcima, glumcima i direktoru Kancelarije za KiM Petru Petkoviću. Upravo je pre dva dana u Briselu, u prisustvu posrednika EU Miroslava Lajčaka, prištinski predstavnih Besnik Bisljimi rekao da neće da razgovara o nestalim osobama, da Sporazum o zvaničnim posetama ne postoji, da je "Elektrosever" nenormalna kompanija, da nema Zajednice srpskih opština koju su još pre 11 godina garantovala tadašnja garnitura albanske vlasti i EU. I onda je jedini logičan sled da se na ovakvo evropsko ponašanje odgovori predlogom - priznajte tzv. Kosovo.
Jasno je da Kurti ništa od ovoga ne bi smeo sam, iako mu iz Brisela, pa i Vašingtona, katkad dođe neka "kritika". Ali, jasno je i da je Kosovo najskuplja srpska reč. Čak i onda kada je mnogo ne pominjemo, pa pomisle da joj je "pala cena". Nije i neće, jer je nema. Kao što je napisao blaženopočivši patrijarh Pavle:
- Otadžbina je srce čoveka, a mi smo u svoja postavili Kosovo i Metohiju. Neka svakom roditelju Kosovo i Metohija budu jedna od prvih reči koje će šapnuti novorođenom detetu! Neka svaki ratar prvu brazdu zaore i posveti KiM.