Tribunal

U Generalnoj skuštini UN 23. maja orvelovsku distopiju "svoje vrste" razvejao je Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, zemlje klevetane i sramoćene punih 31 godinu. Da, 25. maja 1993. osnovan je Međunarodni sud za zločine na prostorima bivše SFRJ, koji je za 24 godine podigao 161 optužnicu, od toga 105 protiv Srba. Sud je zasedao 10.800 dana i saslušao je 4.560 svedoka a kao svedočenje svoga rada ostavio je 2,5 miliona stranica transkripata po kojima mi Srbi snosimo oko 90 odsto krivice za svoje nedaće, ali i za zverstva koja su masovno nad nama činili drugi. Srbi su osuđeni na 1.024,5, Hrvati na 183 godine zatvora, Muslimani na 41,5 godinu robije, Albanci na 13 godina...

I 31 godinu nakon osnivanja ovakvog tribunala na svojevrsnom referendumu u UN o smislu i pravičnosti presuda haškog suda, svet je glasao po najtežem pitanju: "srpski genocid" u BiH. Za njega je Serž Bramerc na zatvaranju nakaze od tribunala 2017. slavodobitno tvrdio: "Dokazali smo da je u Srebrenici počinjen genocid, zbog toga je osuđeno njih 16". Rezultat glasanja u GS UN je bio: 84 zemlje su bile "za genocid", ostale za razum!
I da se razumemo, ni minulih godina niko nije bio naivan u svetu politike i bar je među elitnim diplomatama u Njujorku postojala svest da se "na istinu u politici mora čekati dok nekom ne postane potrebna", kako je to definisao Bjorsten Bjerson, norveški nobelovac.

Dakle, dva plus dva će uvek biti jednako četiri, baš kao što srpski narod nikad nije išao na tuđe da pali, progoni i ubija, nego je samo branio svoje.

Solženjicin je rekao: "Jednostavan korak hrabrog pojedinca je da ne učestvuje u laži. Jedna reč istine nadmašuje svet." U Njujorku je 23. maja "Solženjicinov korak" iskoračila cela Srbija, a za njom još 106 država sveta.