Milutin

Da će im "na noge" doći Nenad Jezdić i pokloniti se na kraju izvođenja, s šajkačom na srcu, dok im bride dlanovi i krišom brišu suze zbog tog srpskog seljaka koji je u šinjelu stigao pravo iz naše stradalničke prošlosti, bez jeda i mržnje, da ispriča priču o besmislu rata...

Milutin Ostojić prešao je preko Albanije, kroz dva veka i sve svoje bitke, a onda ostao - na Jarinju. Spuštena je rampa pred njegovog protagonistu Nenada Jezdića koji je (u režiji Egona Savina i produkciji Zvezdara teatra) sa monodramom "Knjiga o Milutinu" briljirao više od dve stotine puta na mnogim scenama u zemlji i inostranstvu... I ništa u ovoj priči nije iznenađujuće: ni savršeno pero Danka Popovića kroz koje progovara glavni junak, ni sjajna interpretacija glumačkog asa Nenada Jezdića, ni plemenita poruka, ni mudra pouka. Nije čak iznenađujuća ni odluka Kurtijevih vlasti da baš takvoj predstavi ne dozvole da bude "viđena". Ono što (ne) čudi je - beogradska tišina.

Oglasio se Sekretarijat za kulturu sa stavom da zabrana predstavlja "ozbiljan udarac umetnosti i ljudskim pravima", oglasilo se Udruženje dramskih umetnika ističući da je ovo dokaz "zlonamernosti i bahatosti onih koji bi da sasvim i na svaki mogući način još više obesprave naš narod, kome je već skoro svako pravo uskraćeno", oglasio se glumac Milan Marić na društvenoj mreži "Iks" ocenjujući da je "grozna i sramotna odluka da se Zvezdara teatru i Nenadu Jezdiću ne dozvoli ulazak na Kosovo". I tu je kraj.
Ćute pozorišni upravnici, reditelji, glumci, nevladine organizacije. Ćute svi oni koji bi se brzinom svetlosti horski oglasili da je bilo kome iz okruženja (naravno i Kosova) otkazana, a kamoli zabranjena predstava. Ćute, jer je za njih Milutin Ostojić - istorijska greška.