OLBRAJTOVA

Kada je Dejvid Bajnder, dopisnik "Njujork tajmsa" sa Balkana, 2006. godine tražio da se trojici "pulicerovaca iz Bosne" oduzme najprestižnija nagrada u novinarstvu, "zvezdano nebo iznad profesije" nije se pojavilo. Roj Gatman je za laž u tekstu "Logori smrti" 1992. iz Trnopolja o muslimanskim sužnjima i srpskim logorskim čuvarima prvi dobio "Pulicera". Drugi, nagrađen za antisrpsku bezočnost bio je Džon Berns, koji je na osnovu razgovora sa zarobljenim Srbinom teritorijalcem iz Hadžića obelodanio "istinu o javnim kućama u Sarajevu" gde je "silovao" i komandant Unprofora Mekenzi. Dejvid Rode iz "Krišćen sajens monitora" izmislio je genocid u Srebrenici 1995.

Šta bi sad dao Vladimir Zelenski da ima "čudesno oružje" kao Srbi devedesetih? Tada je navodno od srpske bacačke mine teške svega 700 grama eksploziva, u Ulici Vase Miskina ubijeno 26 Sarajlija, a ranjeno 108. Na Markalama je od iste mine 1994. ubijeno 68, a ranjeno 144 ljudi, a 1995. tih "700 grama" usmrtilo je 43, a ranilo 75 - na istom mestu.

Najveći lažni ratni spektakl koji je sniman u pravom ratu, prema geopolitičaru Tijeriju Mejsanu, beše "film" iz 1999. kako Albanci odlaze sa KiM. Kadrovi su padali prvo na pruzi da podseća na put u Aušvic, a onda su izbeglice stigle u Makedoniju, gde ih je čekala Hilari Klinton u nemačkom šatorskom gradu u planini.

O Olbrajtovoj kojoj su Srbi u Vrnjačkoj Banji sačuvali glavu od Hitlera, politički testament je ostavila njena smrt. Preminula je u martu 2022, a više od mesec dana ostala nesahranjena. Predsednici sa kojima je radila - Bajden, Klinton, Obama - 34 dana nisu imali vremena za oproštaj. U stvari, majska rezolucija o Srebrenici u UN je referendum o Olbrajtovoj. O moralnom zakonu u čoveku - što reče Kant sa početka.