Podzemlje

Srpskom premijerom, ili reprizom događaja ranije upriličenog samo za publiku u Francuskoj - gde su ljudi u redovima čekali pred bioskopima diljem zemlje. Doduše, zemlje u kojoj je Kusta, od prvog trijumfalnog pohoda na Kan i svoje najranije mladosti uzdignut među najveće, zemlje pred čijom publikom će on zauvek imati status kanskog miljenika, koliko god mu glasno proricali "potpuno poništavanje" pred istom tom kanskom, francuskom kritikom i koliko god otrovnih pipaka propagandna mašinerija usmerila protiv njega. Ipak, taj kanski miljenik je - naš.

Čovek odavde. Sarajlija rođenjem, a samoodređenjem - srpski reditelj, scenarista, pisac, muzičar, graditelj, poljoprivrednik kako voli da se predstavlja... Jedan od, svakako, naših najvećih, a sasvim sigurno onaj koji je našu kinematografiju proslavio širom sveta. Pandan Đokoviću ili Jokiću, među filmadžijama. Bilo je zaista interesantno saznati, posle najava te spektakularne premijere, koliko će ljudi, kojih i kakvih - filmskih profesionalaca ili tek obožavalaca filma i reditelja, Kusturici posvetiti pet i po časova.

I bilo je prilično iznenađujuće, otrežnjujuće, poražavajuće, spoznati da ih je bilo - tek pedesetak. Među njima, našlo se tek dvoje-troje filmskih profesionalaca i znalaca. Ostaje nejasno zbog čega je Velika sala "MTS dvorane" ostala sablasno prazna. Da li je moguće da u Beogradu ne postoji bar još 1.300 poštovalaca Kusturice, spremnih da jedno veče provedu u njegovom "Podzemlju", i napune salu, makar tu, i makar taj jedan put.