ŠOLC UJEDINJUJE SRBIJU I SRPSKU

O onome šta se zbilo u varošici na istoku Bosne ispričano je mnogo toga, ali je možda najbolje sublimirano u stavu jednog od vodećih zapadnih mislilaca Noama Čomskog:
- Ako ono što se dogodilo u Srebrenici hoćete da nazovete genocidom, onda za stvarni genocid nađite drugu reč.

Neće se svakako Olaf Šolc i kompanija mučiti semantikom, ali sve ovo što poslednjih godina rade protiv našeg naroda, uključujući i potonji pokušaj da nam na Ist Riveru, poput štafete, predaju svoju "svastiku", izazvaće samo koheziju u srpskom biću sa obe strane Drine.

Zapad godinama već pravi kobnu grešku posmatrajući Republiku Srpsku kao neku ledinu koju bi da uredi po knjigama indžijelima Alije Izetbegovića. Kao da ona nije pravni i politički subjekat, sa svim legitimnim institucijama utemeljenim uz potpis velikih sila u Dejtonu. Za te praktičare je sasvim prirodno da, recimo, Albanci imaju više prava u Severnoj Makedoniji, iako (još) nemaju svoj entitet, nego Srbi u BiH, koji ga imaju, a kojima turista Kristijan Šmit (opet Nemac) dekretom oduzima imovinu, na sud tera predsednika, ukida praznike, uređuje istorijske čitanke...

Zaboravljaju, takođe, i da je ugaoni kamen sporazuma iz američke baze Rajt Paterson - izbegavanje dominacije jednog naroda. A, Bošnjaci, potpomognuti svojim mentorima, žele pošto-poto da razvlaste komšije sa kojima žive i pretvore ih u raju. Pa, im se tako ćefne da bez odobrenja tročlanog Predsedništva pomenutu rezoluciju pošalju u Njujork, kršeći sve propisane procedure i principe odlučivanja.

Paralelno sa žestokom političkom ofanzivom na Republiku Srpsku, sračunatu na njenu demontažu i utapanje u unitarnu BiH, zapadni centri moći sprovode i ekonomski udar na Banjaluku koji bi mogao da ugrozi svakodnevni život naših sunarodnika. Ta "anti RS koalicija" predvođena Amerikom, namerava da u svom obračunu sa Miloradom Dodikom zaoštri sankcije u privrednoj sferi, koje ne bi pogodile samo vladajuću elitu, već bi se negativno odrazile i na običan svet. Ukoliko bi se primenile temeljno, bio bi ugrožen finansijski sistem Srpske i dovedena u pitanje isplata plata, penzija i socijalnih davanja.

I baš u tom poslednjem činu iznurivanja prirodno je očekivati aktiviranje odbrambenog mehanizma. Jer, Beograd ne bi skrštenih ruku gledao humanitarnu katastrofu svoje sabraće. Uostalom, jedan od najvažnijih legata vlasti Aleksandra Vučića, uz suzbijanje pogubnog autonomaštva u Vojvodini jeste i armiranje veza sa Republikom Srpskom. Konkretno, Srbija je od 2014. godine do danas u RS uložila više od milijardu evra i ta se injekcija ne bi prekidala ukoliko Zapad tokom svog lova na veštice detonira finansijski sistem Srpske. Naprotiv.

Naposletku, i sam Dodik je javno zapretio da će RS proglasiti samostalnost, ukoliko pomenuta rezolucija bude usvojena na Generalnoj skupštini UN. U tom slučaju, hteli ne hteli, Srpska ne može ostati da lebdi kao čardak ni na nebu ni na zemlji i bila bi još upućenija na sabraću iz Srbije. Paradoksalno, ali Šolc i Šmit će svojim odlukama, na najboljem tragu Benjamina Kalaja, uraditi više za ujedinjenje Srpske i Srbije negoli prokazani Dodik. I možda je to jedini način da se izbegne rat koji Srbi nikako ne žele. Uostalom, i Bošnjacima valjda neće hteti da žive sa "genocidnim" Srbima.