KATANIĆI

 To asocira na stihove pesme "Dva raba" Branislava Nušića: "U Srbiji prilike su tak'e, babe slave, preziru junake, zato i vi ne muč'te se džabe, srpska deco, postanite babe".

Nušić je stihovima obrukao kralja i vladu koji su došli na sahranu majke dvorskog oficira, a "zaboravili" da isprate junaka oslobodilačkih ratova majora Mihaila Katanića. Danas bi mogla da se napiše pesmarica o "zaboravnim" krojačima prosvetne politike koji ne žele da srpska deca znaju ni za Košare, ni za majora Katanića koji je umro od posledica teških rana zadobijenih u srpsko-bugarskom ratu, dok je opkoljen lavovski branio pukovsku zastavu. To je zadivilo bugarskog kneza Aleksandra Bamberga koji je naredio da junak bude prebačen na lečenje i odlikovao ga.

U NATO redovima nema takvih viteških protivnika, pa je zbog "političke korektnosti" posle 2000. zaboravljeno 110 novih Katanića iz 53. graničarskog bataljona, koji su zaustavili združeni napad NATO avijacije, artiljerije oružanih snaga Albanije i 1.500 albanskih terorista iz OVK, dok posle pet dana nije stiglo pojačanje koje je od Košara načinilo neprobojni bedem. Ista priča se nešto kasnije ponovila na Paštriku. Branioci srpske granice slomili su plan "Strela" američkog generala Klarka za kopneno osvajanje Srbije, zbog čega je on po završetku agresije prevremeno smenjen, nalik austrougarskom generalu Poćoreku, posle poraza na Ceru i Kolubari. U tom svetlu Košare i Paštrik imaju duboku simboliku, jer podsećaju i da je posle Cera i Kolubare usledila okupacija i golgota Srbije, ali da te pobede nisu bile uzaludne. One su bile seme vaskrsa 1918. kada je srpski proboj Solunskog fronta doveo do sloma Centralnih sila. Onaj ko sprečava da srpska deca uče o tome želi da u njima ubije veru i nadu i da politikom nastavi zločin oružane agresije.