Kazamati

Ona čak ne želi da odgovori ni na mejl Karadžićevih pravnih zastupnika, koji traže da ovo iživljavanje prestane. Karadžiću je uskraćena i adekvatna zdravstvena nega. Terapija mu se daje na kašičicu i bez ikakvih pregleda. Zabranjeno je da ima lampu za čitanje, nije mu dozvoljeno da piše, problem je čak i jastuk na kojem spava.

Nema ni dovoljan broj obroka, pa mora ono što dobije u engleskom kazamatu za ručak, da ostavlja za večeru, a onda mu čuvari i nju otimaju. Njegovo zdravstveno stanje je svakog dana sve teže, a biće i gore. Toliko, da njegova porodica strepi od svakog telefonskog poziva koji stigne sa te strane. A kakvi su uslovi u britanskim zatvorima i koliko se poštuju međunarodne konvencije u "kolevci demokratije" najbolje govori podatak da je prošle godine u zatvorima na Ostrvu preminulo više od 400 zatvorenika, odnosno svakog dana umre po jedan.

Tiho ubijanje Karadžića nakon presude i doživotne robije je preslikano i u slučaju Milana Martića, bivšeg predsednika Republike Srpske Krajine, koji u Estoniji služi kaznu zatvora od 35 godina. On je smešten u zatvorsku ćeliju od svega nekoliko kvadrata i to bez toaleta, tuša, nema zdravstvenu negu i zabranjena mu je šetnja.

Sve ovo imaju ostali zatvorenici u Estoniji. Srbima su kao destinacije za robijanje određeni evropski zatvori koji imaju najgore uslove, dok je ono malo Bošnjaka što je u Hagu osuđeno, kaznu služilo ili u Hagu ili u nekoj skandinavskoj zemlji uz odlične uslove za te prilike. A koliko je taj Hag bio odlučan da Srbe utamniči govori i zvanični podatak da su naši ljudi tamo osuđeni na više od četiri milenijuma zatvora uz šest doživotnih kazni, dok je Bošnjacima razrezano ukupno oko 80 godina robije za zločine nad našim sunarodnicima.