Zločin i kazna
Da sada izađemo na ulice bilo kog grada u Srbiji i građanima postavimo pitanje: Da li ste za to da se vrati smrtna kazna za monstrume koji bez trunke premišljanja ubijaju našu decu, poput "vodovodžija" koji su udavili malu Danku, ili momka koji je u Malom Orašju i Duboni pre blizu godinu dana pobio devetoro mladih - većina bi verovatno rekla "da!" To pokazuje i anketa od pre par godina gde je više od polovine građana podržalo smrtnu kaznu, a tek svaki četvrti anketirani bio protiv.
Foto: Novosti
A hoće li se smrtna kazna vratiti u naše pravosuđe? Pa, verovatno ne. Uprkos zločinima koji su zgrozili svakog normalnog čoveka i inicijative koju, sada već drugi put, pokreće predsednik Srbije Aleksandar Vučić, najteža kazna ne primenjuje se u Evropi, a njeno vraćanje vodilo bi i isključivanju naše zemlje iz Saveta Evrope i iz sistema Evropskog suda za ljudska prava, jer je kao anticivilizacijski čin zabranjena Evropskom konvencijom koju smo i mi ratifikovali. Takođe, morali bismo i da menjamo naš najviši pravni akt, Ustav.
Zato je i predsednik, govoreći o tome u subotu uveče na TV Informer rekao da su opravdanja onih koji se protive vraćanju smrtne kazne ozbiljna, između ostalog i zbog činjenice da su i u pravosuđu moguće greške i da bi bio veliki greh ako bi se u nekom momentu ispostavilo da je pogubljen - nevin čovek.
Teško je, ipak, većini građana da ne osete gađenje, bes i želju za osvetom dok čitaju detalje o nepojmljivom oduzimanju života nejakog deteta, dok čitaju iskaze u kojima osumnjičeni priznaje da je "golim rukama zadavio devojčicu i da je vrlo brzo izdahnula". Kao da je udavio pile.
"Za takve monstrume i smrtna kazna je malo", komentariše se ovih dana po društvenim mrežama, dok drugi tvrde da je doživotni zatvor, bez šanse da ikada izađe na slobodu, veća kazna za svakog takvog zločinca. Jasno je, ipak, samo jedno: u najstrašnijem, večnom zatvoru, sigurno ostaju mame, tate, bake, deke, braća, sestre... mučki ubijene dece. Tu pravde nema.