VERKU (69) UBIO TOČAK AUTOBUSA, SARA (21) IZDAHNULA PRED RODITELJIMA: Institucije se o dve tragične smrti oglasile - tišinom
Verka J. (69) verovatno nije ni shvatila šta se događa kad je ogroman točak gradskog autobusa prikovao za ogradu na trotoaru, na kojem je stajala u ponedeljak oko 14 sati. Iako su lekari učinili sve što su mogli, žena je sutradan izdahnula zbog posledica izazvanih kvarom na gradskom vozilu.
Novosti
Samo 24 sata pre ove vesti, sa mreža je odjeknula užasna priča o smrti Sare Petković (21) pred očima roditelja 9. marta. Uzrok je napad astme, koju je mlada devojka imala od detinjstva. Sara nije dobila adekvatnu medicinsku pomoć na vreme. Izdahnula je dok su njeni roditelji pokušavali da dobiju "pravi" broj službe hitne pomoći nadležne za Veliki Mokri Lug.
Tanka je nit koja vezuje priču o dva izgubljena života, ili, ako hoćete, dve smrti. Ali, ipak nas je dovela na isto mesto, do institucija sistema, koje su se u oba slučaja ogradile tišinom.
Uprava Grada Beograda ima ugovor sa konzorcijumom čiji je član "Banbus". A, njemu pripada autobus 78 sa čijeg je vozila poleteo točak i usmrtio Verku. Javni tužilac već postupa u ovom slučaju, ali iz Grada se niko ne oglašava. Kao da se točak dokotrljao iz Niša. Kao da Grad Beograd ne sklapa ugovore sa privatnim prevoznicima, kao da ih Beograđani ne plaćaju po pređenom kilometru, kao da "Banbus" već nema podebelu istoriju incidenata, kao da taj isti Grad nije vlasan da razbuca ugovore koji štete građanima i kao da građani to ne znaju....
Ministarstvo zdravlja, od kojeg nismo uspeli da "iščupamo" ni konkretnu informaciju kako je ustrojena hitna pomoć, koja je u njihovoj nadležnosti, poslalo je saopštenje. Kažu, ispitaće slučaj Sarine smrti. Kao da je u pitanju krađa, a ne gubitak života, kao da ni ne treba da znamo da 194 ne važi za sve građane Beograda.
Ima li tamo majki, očeva, odgovornih, časnih ljudi, ili su svi samo birokrate, koji smrt deteta od 20 godina prebacuju iz ruke u ruku baš kao što su njihove kolege radile kobnog 9. marta šetajući izbezumljene roditelje sa broja na broj.
Čemu ćutanje, gde su objašnjenja? Pre svega, gde je ljudsko saučešće, a gde granica bahatosti?