"DIVLJI"

Gotovo neverovatni uspesi naših pojedinaca opravdano podižu samopouzdanje jedne velike, ali malobrojne nacije. I to je dobro. Još bolje bi bilo kada bismo od naših bisera preuzeli barem ku­sur vrlina. Pa, da kao Đoković, sami protiv svih, postanemo naj­bolji, poliglote, bogati, a uzorni porodični ljudi. Da pokušamo u svom poslu, ali i odnosu prema društvu i zajednici da budemo bolji, ako ne možemo da budemo najbolji.

Ali, avaj.

Kada se spuštamo sa meteorskih visina naših veličina, vraća­mo se u naše domove, od kojih je skoro četvrtina napravljena na divlje. Bez papira. I, često, na mestima na kojima ne bi smeli da budu, uz obale reka, vodoizvorišta... Običan svet za to nije kriv. Želja da se skućiš je preča od pravne procedure. Nije tajna da je sporost i korumpiranost birokratije nagnala većinu običnih smrtnika da u proteklih pola veka krše na ovaj način zakon. Dok bi namirili kojekakve takse, podmitili ćate da im izdaju papi­re bili bi u trostrukom gubitku.

Pet godina bi čekali. Isto toliko bi plaćali kiriju, a mito i papirologija bi im pojeli po jedan sprat budućeg doma. Velika muka! Pet puta je država pokušavala da reši ovaj problem. Sva­ki put jalovo! Trenutno jedan službenik na stolu ima više od hi­ljadu predmeta. Jasno je da je strategija rešavanja ovog problema loša i da se mora menjati. Je li moguće da posle pet neuspešnih pokušaja ne mogu da se detektuju slabosti tih akcija i da se jednom zasvagda reši ovo pitanje?

Odgovor se, možda, krije u očevoj grdnji sinu zbog loših ocena: "Da si manje sedeo na 'Tik-toku', mogao si da imaš bolji uspeh".

Zato, nadležni, malo "smanjite" društvene mreže i zasučite rukave!