APOKALIPSA

Prvi su podsetili da je NATO više puta pogazio obećanje da se neće širiti na Istok. Drugi su prvima poručili da su izvršili invaziju i pogazili principe Povelje UN. Onda su prvi podsetili druge da su drugi to prvi uradili kada je reč o Srbiji i Kosovu.

Prvi su upali u Ukrajinu uz objašnjenje da godinama nisu mogli da izdejstvuju poštovanje sporazuma iz Minska o zaštiti ruskih građana od zločina u Ukrajini, sklopljenog uz garancije drugih. Drugi su optužili prve da su prilikom tog upada napravili ratne zločine.

Potom su drugi odlučili da naoružaju Ukrajinu, uz ogradu da neće slati ni tenkove, ni avione, ni trupe. Pa su onda poslali i tenkove, i avione, a možda će i trupe. Koliko je sve to sumanuto, pokazuje i to što krajnji levičari i krajnji desničari, kao ekstremi društva, moraju da ubeđuju umerene koji odlučuju, da je to što nameravaju da učine prava ludost.

Prvi su zatražili primirje, ali ga drugi ne prihvataju jer se boje da će prvi tako zadržati osvojene teritorije. Prvi neće da se povuku. Drugi neće da odustanu od članstva Ukrajine u NATO. Prvi i drugi su videli da mogu da ratuju posredno i na tuđoj teritoriji, bez upotrebe nuklearnog naoružanja. Možda će sada nastaviti da se tako tuku i direktno, sve dok se ne utvrdi ko je jači. A možda će nekome u nastupu ludila, kod prvih ili drugih, pasti na pamet i da pritisne crveno dugme.

Ispoljena nepopustljivost se savršeno uklapa u destruktivističke teorije kvazifilantropa da na planeti ima previše ljudskog roda. Kao prilog odlučnosti jednih i drugih u najavi Apokalipse neka posluži podatak da je aktuelna ekonomska konjuktura slična onoj pred Prvi i Drugi svetski rat s enormno izraženim socijalnim razlikama, kao i da razmahanom krupnom kapitalu odgovaraju razvoj vojne industrije u ratna vremena i obnova posle razaranja. Ako posle bude imao ko da obnavlja.