Liman

Prvi put povodom Džona Lenona. Ovih dana povod je najava izgradnje hrama SPC posvećenog Svetim mučenicima bačkim koje su mađarski fašisti, baš tu, na Limanu, januara 1942. ubijali i bacali pod ledenu koru Dunava.

Prvi put se Liman obrukao 2001. zbog tragikomične odluke tadašnje gradske DS-LSV da ukine ulicu španskom borcu Blagoju Paroviću i dodeli je slavnom bitlsu Džonu Lenonu.

Razlog: Lenon je bio omiljena ličnost ćerke predsednika Gradske komisije za dodelu naziva ulica! Zaista, tabla je novembra te godine osvanula na uglovima Parovićeve ulice, ali su je žitelji sami skinuli uz obrazloženje da je njima draži Blagoje "od nekog belosvetskog drogoša". Ovih dana Liman, naselje veličine grada Kikinde (sa oko 30.000 duša), dobija neslavan epitet ljudi bez vere i duše. Akteri su bezmalo isti - LSV i nevelika grupa

nevladinih udruženja. Oni su posejali atmosferu mržnje iz koje se, pre neki dan, izrodio i napad na sveštenika. U njihovom vrednosnom sistemu odranije je poznato, nema srpske trobojke. Ne žele još jedan most na Dunavu jer će graditelji oterati ptice, a ugaziće i okolno zelenilo. Najzad i neuređena površina od dva hektara na kojoj će biti sazdan hram, dragocenija im je od duga kojeg već 82 godine Novi Sad nosi na duši prema
mučenički postradalim Srbima i Jevrejima.

Treba podsetiti da je dostojno obeležavanje "plave grobnice" na Dunavu, zapelo ubrzo posle rata. U Sokolskom domu 1945. održana je prva komemoracija žrtvama. Zatim je zavladala "ledena tišina," duga 22 godine. Tek kada je, kako kaže istoričar Petar Đurđev, u Mađarskoj počelo da se govori o tom zločinu a reditelj Tibor Čereš snimio film "Ledena tišina", vlast u Novom Sadu 1971. najzad je postavila spomenik žrtvama Racije na Keju - mestu na kojem se pogrom nije dogodio. Budući hram biće izgrađen na svega nekoliko desetina metara od stratišta i zajedno sa budućim Memorijalnim centrom obezbediće, najzad, trajno sećanje na taj mučni deo naše istorije.