NEĆE MOĆI: Da je Dušan netko

"Da mi je biti morski pas, bar jedan dan, jedan sat, jedan tren, biti morski pas. Gutao bih sve od reda, ribe, zvijezde i torpeda, kante, barke, razglednice, plutače i podmornice" - pevao je početkom osamdesetih godina prošlog veka splitski bend "Metak" (pesmu je kasnije preuzela, takođe splitska grupa "Osmi putnik"). Vrlo je moguće da je ovu pesmu u svojim mlađim danima slušao i Dušan Teodorović, akademik. Odavno se kroz njegove javne izjave, kao zlatan konac, provlači želja da se bude ne(t)ko, jer zvanje akademika očigledno nije dovoljno.

Hteo je Dušan Teodorović onomad da bude predsednik, odnosno makar kandidat za predsednika, ali nije mu (se) dalo. Posle toga ambicije su se malo spustile, ali i dalje su visoke. Ne mislim sada na onu da bude gost na N1. Iako mu se ta redovno ostvaruje, nije mu dovoljno pa voditelju preporučuje da "zovu više ljude kao što je on", jer ima šta pametno da kaže.

Najnovija Teodorovićeva ambicija je da bude "netko" ko bi mogao da zabrani ulazak državljana Bosne i Hercegovine koji su glasali na prethodnim izborima u Srbiji. "Svi oni građani Bosne što su dovoženi, njima mora da bude zabranjen ulazak u Srbiju doživotno. To je ono, da sam ja netko, što bih ja uradio", rekao je gostujući na televiziji na koju definitivno ne dovode dovoljno ljudi poput njega, što je velika šteta. Dušan Teodorović bi, dakle, voleo da bude netko ko bi mogao da donese odluku, uredbu, ili šta već što bi nametnulo doživotnu kaznu ljudima, "građanima Bosne", koji su u skladu sa zakonom ostvarili svoje građansko, ljudsko pravo. Ne bi on doživotno zabranio ulaz ljudima poput Nasera Orića koji su ratovali (da sad ne kažem kako), nego onima koji su glasali. Da ne kažem da ti ljudi nesumnjivo imaju državljanstvo Republike Srbije. Šta to znači? Da bi im oduzimao državljanstvo, ili da bi građane Srbije (ne BiH) podelio na dve grupe - one koji mogu da ulaze u svoju državu, i one koji to ne mogu?

Mala je linija između toga da neko bude kažnjen jer je glasao i onoga da neko bude kažnjen zbog toga kako je glasao. U stvari, upravo se o tome i radi - Teodoroviću smeta što ti ljudi nisu glasali onako kako on smatra da treba, a i to je na nivou predrasude jer ne može da zna kako su oni glasali. Čovek koji se nominalno bori za "institucije" i "pravnu državu" bi, da je netko, nametnuo kaznu bez pravnog postupka, bez dokaznog postupka, nego onako paušalno, jer je neko i jer mu se može. Drugačije od ovoga ne može biti, jer se protiv tih ljudi pravni postupak i ne može voditi, a još manje se može dokazati kako su i za koga glasali.

Druga je stvar što bi on tim "građanima Bosne", a jasno je da se radi o Srbima iz Republike Srpske, a ne Naseru Oriću, izrekao doživotnu kaznu zabrane ulaska, što je zaista retka mera kojoj zapadne države pribegavaju samo u najekstremnijim slučajevima teških krivičnih dela. A glasanje na izborima se u "normalnom svetu" ne može smatrati zločinom.

Ima Dušan Teodorović, očigledno, snažan nagon ka kažnjavanju ljudi. I ranije je izražavao takve težnje. Krajem oktobra prošle godine je na istoj televiziji izjavio da bi voleo da bude onaj koji će "lustrirati". "Volonterski, besplatno, dve godine, da budem jedan od ljudi zadužen za lustraciju", rekao je tada. Zamislite samo kako bi tu bio radikalan, kada bi ljudima koji ništa protivzakonito učinili nisu nametnuo doživotnu kaznu zabrane ulaska u matičnu zemlju, šta bi radio s onima koji su, kako kaže, "napravili sprženu zemlju, ubili moral, pristojnost, pozorište, kulturu, film". Po kom spisku bi birao te ljude? Onom izbornom?

Koji su mu kriterijumi za tu lustraciju jasno se vidi već u ovom intervjuu u kojem se zalaže za doživotnu kaznu "Bosančugama". Teodorović je, naime, "zaprepašćen" i "velikom sramotom" smatra to što je Branimir Nestorović dobio titulu redovnog profesora Medicinskog fakulteta. Ne osporava Teodorović Nestorovićevu stručnost u medicinskoj nauci i ne bi mu on zbog toga oduzeo zvanje, jer tu znanje van svake razumne sumnje ima. Iz toga sledi zaključak da bi mu ga oduzeo zbog političkog mišljenja, jer su stvari koje Nestorović govori, prema njegovom mišljenju, "opskurne" i "smešne".

Sad se zapitajte kako bi Teodorović, koji je bio profesor na Saobraćajnom fakultetu i kao stručnjak iz te sfere proizveden u akademika, reagovao kada bi neko pokrenuo pitanje njegove profesure i članstva u SANU zbog "smešnih" stvari koje iznosi po televizijama koje bi trebalo češće da ga zovu? Da li je "velika sramota" što je profesor Saobraćajnog fakulteta neko ko govori kako ljudima zbog glasanja treba zabraniti ulazak u državu čiji su državljani? Jeste, ali to nema nikakve veze sa njegovim zvanjem na Saobraćajnom fakultetu, a još manje sa demokratskim pogledom na svet u kojem su svi ljudi ravnopravni i slobodni na svoje mišljenje. Ovo više liči na pogled na svet čuvenog Jova Kape, člana Odbora za lustraciju na Golom otoku. Biće da je sreća što Dušan Teodorović "nije nitko" jer bi u suprotnom mogao biti nitkov.