INTERVJU

Zato ih i nije iznenadio horski napad zapadnih političara na Putina i Karlsona, koga okrivljuju što nije postavljao "prava pitanja".

Cilj rukovodstva u Kremlju je bio sasvim drugi - zahvaljujući ve­likoj popularnosti Karlsona namera je bila da se probije infor­mativna blokada koja je napravljena prema Rusiji i njenom lideru. Jednostavnije rečeno, intervju je bio namenjen širokoj publici.

Sudeći po broju gledalaca i Kremlj i Taker su zadovoljni. Intervju je video ogroman broj ljudi širom sveta. Naravno, gledali su ga i u Rusiji, a na ruskom i engleskom je plasiran i na sajtu Kremlja, koji su zapadni hakeri ili službe pokušavali da blokiraju. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov je izjavio da se Putin brzo saglasio da Takeru odobri intervju, jer su mu to sugerisali saradnici posle pregleda više emisija popularnog novinara. Već ranije je Peskov objasnio zašto Putin nije hteo da pristane na intervju poznatim zapadnim TV mrežama poput Si-En-Ena, kao i renomiranim listo­vima koji o Rusiji i njenom lideru mesecima pišu sve najcrnje. I posle razgovora oni su najviše napadali Putina i Karlsona, a intervju su nazvali "propagandnom pobedom ruskog predsednika".

Od zapadnih političara posebno su interesantne reakcije biv­šeg britanskog premijera Borisa Džonsona i nemačkog kancelara Olafa Šolca. Njih dvojica misle da Taker nije postavljao oštra pitanja. Ali, Džonsona na stub srama nije postavio Taker, već lider vladajuće partije u ukrajinskom parlamentu David Arahamija, koji je kazao da ih je on nagovorio da prekinu mirovne pregovore sa Rusima. Džonson nosi na duši desetine hiljada poginulih Ukra­jinaca. O hrabrosti Šolca najbolje govori da ni do danas ne sme da kaže, mada zna ko je, napravio diverziju na gasovodu "Severni tok 2", zbog čega Nemačka ima velike ekonomske gubitke. Kad se rat završi njima će "oštra pitanja" postavljati njihovi građani.