Pljuvačka

Čiji ste vi takvi, kada vam je to jedna od glavnih zabava na utakmici svih utakmica. Tako se bar u neko drugo vreme zvao košarkaški ili fudbalski derbi u nas. I još jedno pitanje: Ko vas je zarazio tolikom mržnjom i ko vam garantuje da ćete biti junaci ovog doba ili junaci svoje ulice?

Pripadam generaciji sportskih novinara koja je svojim očima gledala kako raketa ubija navijača na stadionu, kako se ista takva raketa zabija navijaču u ruku na košarkaškom derbiju, kako mi preko ramena u "Pioniru" lete kese napunjene urinom i zejtinom, kako predsednik jednog kluba baca stolice po parketu. Ovo što smo na kratkom snimku videli pre samo nekoliko dana je samo kulminacija ludila koje svoje ružne epizode ima i izvan stadiona ili dvorana, gde se iza maski, kapuljača i pod velom mraka tuku navijači suparničkog kluba u još jednom porazu sporta!

'Ajde što se pravimo da ne znamo čiji ste vi, nego da pitamo još nešto: Kada će ova mržnja da prestane? Ovde je sportski (i ne samo sportski) uspeh rivala izgleda nešto najgore što može da se desi u životima scenarista i reditelja sejača mržnje. Ona dva klinca s početka su samo tužni epilog jedne priče kojoj preti mnogo tragičniji kraj. Da pitate obične, takozvane normalne navijače naša dva najveća kluba, oni ne bi imali ništa protiv da, na primer, bar dva puta godišnje, u letnjoj i zimskoj pauzi crno-beli i crveno-beli odigraju poneki prijateljski meč. I da se od prodaje dresova, TV prava i ko zna kakvih sve akcija pošalje i slika i poruka. Čak i onima koji se najlepše osećaju u magli, blatu i bari od pljuvačke.