KOMENTAR: Đokonda

Više od pet stotina godina ona zagonetno gleda. Od toga, duže od dva veka njen dom je Luvr. Privilegiju da Đokondin osmeh i pogled imaju samo za sebe imali su kraljevi, poput Franja I, poslednjeg Da Vinčijevog poslodavca, i Luja XIV, a i Napoleon ju je izneo iz Luvra da bi je okačio u svojoj spavaćoj sobi... Posle toga je vraćena u Luvr, da bismo u posmatranju remek-dela mogli da uživamo svi.

Kradena je u pokušaju da je "vrate kući, u Italiju", te ipak srećno vraćena u Luvr. Sredinom pedesetih godina prošlog stoleća napadnuta je kiselinom, koja je ozbiljno oštetila donju polovinu slike, a odmah potom, pred kraj iste godine, posetilac je na Mona Lizu bacio kamen!

Imala je potom malu turneju, obišla Njujork, Tokio, Moskvu, a po povratku u Luvr je smeštena ispod neprobojnog stakla.

Ipak, i tako zaštićenu, nedodirljivu, gađali su je - šoljom za čaj. Pa tortom - sve uz glasan poziv ljudima da "misle na Zemlju"!

Svi smo o njoj učili u školama, verovatno je najpoznatije umetničko delo na svetu, svakako da sve što se desi ili uradi "Mona Lizi" nepogrešivo privlači pažnju. Pa opet - za šta li im je ona kriva? I kakve ona veze ima sa svim tim, što budi bes u prosečnom aktivisti, i to (samozvanom) "ekološkom"? Kako li izgleda taj tok misli koji kao početak revolucije, ili borbe za rešavanje velikih svetskih problema, vidi - napad na "Mona Lizu"?

Na primer... supom iz konzerve! A cilj akcije je, naravno - promovisanje prava na zdravu i održivu hranu! Što verovatno baš nikome na svetu ne bi bilo jasno, da nam to nisu "nacrtali" oni koji su preuzeli odgovornost za napad supom na to, valjda najgledanije staklo na svetu, objavivši da je to "početak kampanje građanskog otpora, koja nosi jasan zahtev, obezbeđivanje održive proizvodnje hrane".

Kako li bi se njima moglo nacrtati, da stvarno shvate, vide i čuju, ono što je i poluzainteresovanom posmatraču očigledno - birajte prave mete, manite se "Mona Lize", ona je da se gleda.