Pavlina

U ovoj drugoj grupi, nažalost, najčešće prednjače oni koji su barem po imenu i prezimenu Srbi, a u stvari su ovejani srbomrsci.

Svedočimo tome i ovih božićnih dana. Iz njihovih redova, iz pogona te jadne drugosrbijanštine, već danima isijava histerija usmerena na dete, na Pavlinu Radovanović iz Orahovca. Čime ih je tako "isprovocirala" devojčica anđeoskog glasa i njena interpretacija pesme "Hriste Bože", pa da joj na društvenim mrežama prišivaju kako predvodi "opštenarodni povratak u srednji vek", da je "staramajka iz kosovskog ciklusa", ili da "zabrinuto" konstatuju da su "nekada deca pevala pesme poput 'Razbole se lisica, suši se ko grana', a danas pozivaju u rat"?

Biće pre da su se oni razboleli od neizlečivog autošovinizma. Samo u tom slučaju trn u oku može da im bude svojevrsni simbol opstanka srpske dece i Srba u getima južno od Ibra, hrabra devojčica koja u pesmama peva istoriju svog naroda i ono što su njen život, istina i stvarnost. Ili im smeta što novac od nastupa daje za oslikavanje Hrama Uspenja Presvete Bogorodice u svom rodnom mestu? Ili ne mogu da svare što uopšte živi u Orahovcu, zaboga "šta će tamo"?

Ne, oni zapravo ne podnose nijedno slovo u reči Srbin. Samo to objašnjava činjenicu da kao okoreli ateisti usrdno čestitaju sve verske praznike nesrbima, a loženje badnjaka je po njima lomača i povratak u mračni srednji vek. Ne znaju čak ni da je Srbija u to vreme živela renesansu, a ne evropsku inkviziciju. Ne znaju šta je sloboda jer su izučili škole podaništva, pa nikada ne bi mogli da stanu ispred svog naroda, da budu glas koji pesmom hrani i čuva sve svoje. Nikada ne bi mogli da budu ponos istinskog srpskog roda! I zato su tako mali kivni na veliku Pavlinu.