Bogatstvo

Svaka se beba u ovom skromnom domu rodila iz ljubavi i svaka prohodala, preležala boginje, naučila da čita i piše, crta i mašta, ređa petice u đačkoj knjižici, uz neprospavane noći požrtvovanih roditelja. U vremenu antropocentrizma, naopakoj veri da smo sami sebi potrebni i dovoljni, Šućurovići su nam ponudili didaktiku o nesebičnoj ljubavi.

Ne može se njihova filozofija ukrojiti u prvoloptaške zaključke da je brojno potomstvo dobijeno zbog socijalnih davanja, jer njih - nema. Šućurovići svojevremeno nisu želeli da se odreknu zemlje koju obrađuju, a da bi dobili pomoć. Zemlju oru da od nje žive. Ne žale se kada ih u berbi peče sunce.

Da li im je, ipak, potrebna podrška države? Izvesno, jeste. Zamislite troškove pelena, cucli, benkica, lopti, mleka, voća, mesa, pogača, knjiga, igračaka za šest devojčica i šest dečaka. Da li je u redu da Šućurovići imaju pravo na dečji dodatak za četvoro dece, a još petoro trenutno pohađa školu? Izvesno, nije.

Još izvesnije, u izazovnoj borbi za natalitet u Srbiji, regulativa mora da se menja i zbog izuzetka. Porodica koja je pred praznike tek rođenu bebu dočekala sa jednakom radošću, kao i svih prethodnih 11, mora imati konkretniju potporu.

Stalan posao ima samo Anđela (18), radi u ugostiteljstvu. Milica (17), Jovan (16), Uroš (14), Emilija (11), Natalija (10), Tamara (8), Veljko (7), Ilija (6), čak i najmlađi Anastasija (4) i Vasilije (1), pomažu tati oko poljoprivrede. Mama kuva za četrnaestoro.

Dimitrije, rođen pre tri nedelje, očito će naučiti da vozi bicikl kada i traktor.

Pouka je jasna: mlađi pomažu starije, stariji se na mlađe oslanjaju. Zato su Šućurovići otkrovenje kada nam u ovo sebično vreme poručuju da je čovek bogat ukoliko mu se kod kuće svi raduju. To je pedagogija, koja podrazumeva da je blagostanje kada deliš život sa nekim ko ti dobro misli, ko te voli i za tebe se bori. Da li smo dovoljno bogata zemlja da se odreknemo takve vere?