Veto na razum
SAVET bezbednosti UN najvažnije je telo međunarodne organizacije zaduženo za održavanje mira i bezbednosti u svetu. Američko stavljanje veta na rezoluciju UN o prekidu vatre u Pojasu Gaze, uz uzdržanu podršku Velike Britanije, za koju je, inače, glasalo 13 od 15 članica SB UN, nanelo je novi, težak udarac stanovnicima palestinske enklave koji su od 7. oktobra zaboravili značenje reči "mir" i "bezbednost". Ocenivši rezoluciju kao "užurbanu, neuravnoteženu i razdvojenu od stvarnosti" uz izostanak osude napada Hamasa bile su mlako opravdanje SAD za blokadu obustave borbenih dejstava između Izraela i Hamasa kako bi se sačuvali životi civila.
Tako su apeli većine država i međunarodnih organizacija za obustavu vatre u Gazi ponovo pali u vodu, dok se u enklavi palestinsko stanovništvo neprekidno pita da li će dočekati sledeći sat, dan ili mesec živi. Ništa manje za svoju bezbednost ne strahuju ni Izraelci kojima su skloništa postala nova kuća. Nakon što je 1. decembra iscurila i poslednja sekunda privremenog primirja tokom koje su, barem nakratko, civili udahnuli vazduh bez zvuka sirena, sukobljenim stranama nije dugo trebalo da rat nastave u još jačem obimu. Time se spisak nastradalih civila ponovo produžio, dok je humanitarna kriza u Gazi odavno prešla crvenu liniju.
Zato ne čudi što je SAD posle glasanja sačekao pljusak kritika od svetskih lidera i međunarodnih zvaničnika. Svi oni, kao i običan narod koji prati dešavanja sa Bliskog istoka, stavljaju prst na čelo pitajući se zašto konačan prekid vatre za Belu kuću nije opcija. Otvara se pitanje i šta bi Ameriku, glavnog saveznika Izraela, navelo da čuje poruke koje se nedeljama šalju sa svetskih megafona, ali i sa ulice, od običnih građana, da se patnji civila na Bliskom istoku konačno stane na put. Kao i koliko će žrtava i štete biti potrebno da se napravi da bi SAD ponovo sele za okrugli sto sa kolegama iz sveta sa istim ciljem: da zavladaju mir i bezbednost. Za to bi, po pravilu, trebalo da se zalažu sve članice SB UN.