NEĆE MOĆI: Slučaj Zekić

DA razjasnimo odmah. Da li je predsednica REM-a Olivera Ze­kić stavljajući na svoj telegram foto-montažu u kojoj je na telo jednog od najviših nacističkih funkcionera, u istoriji pozna­tog i pod nadimkom "praški kasapin", Rajnharda Hajdriha napravila ozbiljnu grešku? Na­ravno da jeste. To je flagrantan primer onoga za šta se u našem narodu kaže "sam pao, sam se ubio". Prosto je neverovatno da neko nesumnjivo inteligentan počini takvu glupost i toliku štetu nanese samome sebi, ali i instituciji na čijem je čelu, a koja je i ovako meta prvog reda. Otežavajuća okolnost je, svaka­ko, što je Zekićeva predstavnik države.

Ali naravno da ovde postoji jedno veliko "ali". Kao i uvek, i u ovom slučaju kamen su prvi bacili oni koji su daleko od bezgrešnosti. "Da li je moguće da neko nema toliko svesti da se igra simbolima koji mogu je­dino da asociraju na nešto naj­užasnije što moderna istorija pamti", pita se predsednica NDNV Ana Hegediš Lalić, koja je na tom mestu nasledila Dinka Gruhonjića i Nedima Sejdinovi­ća koji ne propuštaju priliku da Srbiju i Srbe porede sa na­cistima. Glasilo NDNV, "portal građanske Vojvodine Autono­mija", uredno prenosi karika­ture Predraga Koraksića Koraksa koji se neretko "igra" simbolima koje je pomenula.

Pregršt je ovakvih Koraksovih karika­tura, uključujući i one koje su po svojoj suštini identične onome što je Olive­ra Zekić uradila. Na primer, ona na kojoj je Vučić predstavljen kao Hitler sa logom SNS modifikovanim da liči na SS na rukavu i hitlerovskim brčićima. To nije jedini slučaj da je Koraks Vučiću stavljao te karakteristične brčiće. Ima i onu čuvenu karikaturu na kojoj Hitler i njegov ministar propagande Jozef Gebels sa sve kukastim krstovima na rukavu hrane malog Slobodana Orlića i Aleksandra Martinovića. Ali Koraks nije predstavnik drža­ve, on je samo slobodni umetnik sa nacionalnom penzijom.

Dakle, greh je ako Olivera Zekić na svoj telegram stavi foto- montažu na kojoj je njena glava nakalemljena na telo Rajharda Hajdriha, ali nije greh ako Ko­raks uradi praktično istu stvar sa Vučićem. Jedno je umetnost, jer je provokacija, a umetnost, kako to reče voditeljka sa N1 Mia Bjelogrlić (a ona zna jer joj je tata umetnik) kaže, mora da provocira, a drugo je krivično delo, jer je provokacija.

Nema šale sa nacizmom, tvrdi nam čitava plejada građani­stičkih mislilaca. "Svako pove­zivanje sa nacizmom je potpuno neprimereno, ne može da bude dobra šala ili ironija kako ona to želi da predstavi", kaže predsednik NUNS-a Željko Bo­drožić. "To je ogroman skandal, nešto što podleže i Krivič­nom zakoniku, i nadam se da će profunkcionisati i taj zakonik u ovoj zemlji", kaže istoričar­ka Dubravka Stojanović.

Tu se javlja i predsednik Jevrej­ske opštine Beograd Aron Fuks koji ovo smatra uvredljivim i ističe da nije samo jevrejska zajednica povređena foto-mon­tažom. "Nije primereno da se takve stvari dešavaju", naveo je on. I nije, ali ne vređa ga kada karikaturista koji se (po sopstvenom priznanju) hranio na ustaškom kazanu radi tako nešto? Zašto onda ne reaguje?

Da li je potpuno neprimereno povezivanje s nacizmom i kada jedan od lidera prozapadne opozicije Aleksandar Jova­nović Ćuta kaže da Vučić od Srbije pravi "koncentracioni logor"? Možda i nije, jer je kon­centracionih logora bilo raz­nih, a ne samo nacističkih.

Bilo ih je, na primer, i u "svetioni­ku" slobode i demokratije, SAD. Neke su zvali "rezervatima", a neki su bili baš koncentraci­oni logori i u njih su za vreme Drugog svetskog rata gurali svoje građane japanskog porekla.

Samo jedni logo­ri su, međutim, radili pod parolom "Rad oslobađa". A baš je to inspirisalo NIN da 2017. godine objavi naslovnu stranu sa fotografijom ulaza u Aušvic sa tim natpisom i doda svoj naslov "Radni logor Srbija". Novinar Ivan Ivanji, jedan od aktivista "ProGlasa", tada je kritike na račun ove odluke nazvao "lažnim mora­lisanjem".

Danas je i on uvređen. Nisam čuo Bodrožića da je osu­đivao ovu uvredu 1,2 miliona jevrejskih žrtava te fabrike smrti. Nisam čuo ni da je tada Stojanovićeva tražila krivič­nu odgovornost.

Dubravka Stojanović se nada da taj, takav NIN sada neće biti "okupiran". Verovatno se plaši "srpskih nacisti". Nije, među­tim, imala takva strahovanja kada su onomad, onaj pravi NIN okupirali pravi nacisti, od­nosno njihovi potomci, iz kom­panije Aksel Špringer, čiji se osnivač Aksel Cezar Špringer razveo od svoje jevrejske žene 1938. da bi mogao da nastavi da se bavi istim poslom i za vreme Trećeg rajha (što dovoljno govo­ri) i bio član paravojne organi­zacije NSKK. Brutalnu "dekonta­minaciju" tadašnje redakcije nije osuđivala, a sada strahuje.

Šlag na torti je ovde svakako činjenica da je, inače prak­tično nekažnjivi, N1 u junu ove godine Luksemburško nezavi­sno regulatorno telo kaznilo zbog - poređenja Ane Brnabić sa blagajnikom nacističkog logora Majdanek čime su, između osta­log, relativizovali Holokaust, pogazili dostojanstvo žrtava nacističke Nemačke i njihovih potomaka.

Da ne nabrajamo dalje primere moralističkog zgražavanja. Do­bro? Je l' taj krivični i moralni zakonik važi za sve, ili samo za neke? Kakva je ta pravna država koju priželjkujete? Mislite li da je suština rimskog prava oli­čena u rečenici "šta je dozvoljeno Jupiteru, nije dozvoljeno volu". I opet smo mi volovi, a oni Jupiteri. Samoproglašeni.