AUTORSKI TEKST Aleksandar Bocan-Harčenko: Zapad cinično falsifikuje istoriju

U bliskoj budućnosti - do kraja godine - dokument će biti razmotren na plenarnoj sednici Gene­ralne skupštine UN.

Aktuelnost ovog nacr­ta, nažalost, potvrđuje se činjenicom da cinič­na kampanja falsifi­kovanja istorije i preo­blikovanja javne svesti iz godine u godinu samo dobija na zamahu (pre neki dan je rusko Mi­nistarstvo inostranih poslova objavilo godi­šnji tematski izveštaj, koji detaljno opisuje tešku situaciju u ovoj oblasti). Štaviše, ove godine je svet bio svedok događaja bez presedana - javnog odavanja počasti ukrajinskom nacisti, bivšem dobrovoljcu SS divizije "Galicija", u kanadskom parlamentu.

Rezolucija koju je pre­dložila Rusija - i krug kosponzora iz svih regi­ona sveta - ima za cilj da usmeri zemlje ka zajed­ničkom suprotstavljanju širenju opasnih ideja o superiornosti jednih nacija nad drugima, što je dovelo do katastrofe Drugog svetskog rata. Da sačuva uspomenu na grandioznu pobedu ze­malja antihitlerovske koalicije nad okrutnim neprijateljem, koja je spasla narode Evrope i celog sveta od istre­bljenja i ropstva - zahva­ljujući tome je stvorena arhitektura Ujedinjenih nacija i savremeni si­stem obezbeđenja ljud­skih prava.

Prilikom razmatra­nja ruske inicijative, otkriva se pravi od­nos država prema ovim najvažnijim zadacima. Ogromna većina zemalja, članica svetske Orga­nizacije - uključujući i Srbiju - tradicionalno podržava nacrt. Države tzv. kolektivnog Zapada, koje su u manjini, 2022. i 2023. godine istupaju protiv, nastavljajući sa revizijom rezultata Drugog svetskog rata, ko­ji su utvrđeni u Povelji UN, Povelji i presudi Nirnberškog tribuna­la, kao i presudi Među­narodnog vojnog suda za Daleki istok.

Značajnu zabrinutost izaziva negativan stav nekadašnjih prestonica Osovine - Berlina, Ri­ma i Tokija, koji dovodi u sumnju iskrenost nji­hovih izjava o tome da su svesni svoje krivice za otpočinjanje najkrvavi­jeg sukoba u istoriji čo­večanstva, kao i tvrdnji o pokajanju za počinjena zverstva. S obzirom na to, da primetimo, pre­uranjeno je raspravljati o mogućnosti isključi­vanja iz Povelje UN for­mulacija o "neprijatelj­skim državama".

Uvereni smo da se ovde u Srbiji naša osećanja razumeju i dele. Srp­ski narod je na svojim ramenima poneo teret Drugog svetskog rata, po cenu ogromnih žrtava i gubitaka. Stradao je od brutalne NATO agresije 1999. (u koju su bile di­rektno uključene Nemač­ka i Italija). Suočio se sa pokušajima alban­skih radikala na Kosovu da veličaju nacističke saradnike (da se setimo, između ostalog, projekta obnove kuće kolabora­cioniste Džafera Deve u Kosovskoj Mitrovi­ci), prezrivim odnosom zapadnih pokrovitelja Prištine prema sećanju na srpske junake pale u bitkama Prvog svetskog rata (najnoviji primer je varvarsko skrnavlje­nje spomen-obeležja na pravoslavnom groblju u Prištini na inici­jativu tzv. ambasadora Francuske i Nemačke).

Želimo da uverimo srpsku javnost da ova­kvi revizionistički pristupi Zapada neće ostati bez adekvatnog odgovora. Kao stalna članica SB UN, svesna svoje posebne uloge u održavanju međunarod­nog mira i bezbednosti, Rusija će uzeti u obzir rezultate glasanja o re­zoluciji o borbi protiv glorifikacije nacizma prilikom razmatranja kandidatura za nove čla­nove SB UN, u kontekstu rasprava o njegovom pro­širenju.