KAKO JE ĆULIBRK POSTAO SARAPA

Usledili su burni protesti: "kako to govorite o najvećem zločincu koji je izazvao svetski rat i poveo u smrt milione ljudi". Ubrzo stiže pribrani odgovor:

- Gospodo, pitali ste me za prvi utisak...

Ovo je replika publici doajena srpskog novinarstva Predraga Milojevića na jednoj tribini u Berlinu devedesetih godina prošlog veka. Prisećamo se prigodno jedinog žurnaliste ovdašnjeg koji je napravio intervju sa vođom Trećeg rajha iz vremena kad je ovome brčiće krasila pena iz krigle u čuvenoj bavarskoj pivnici. Među živima nisu ni autor ni intervjuisani (srećom), ali je totalitarizam u razmišljanju iz te crne epohe i te kako prisutan u glavama domaćih kvaziliberala i čuvara čistote medijskog prostora.
O tome svedoči prilog Šolakove televizije Nova S i kolektivno naricanje drugosrbijanske tviter-elite zbog razgovora predsednika Srbije za poslednji broj NIN-a. Reporterka pomenutog kanala je doslovce pitala glodura nedeljnika Milana Ćulibrka "da li je Vučić bio neprijatan prema njemu", pošto su iz njihove uređivačke matrice verovatno očekivali da šef države umesto u studiju, svog sagovornika dočeka u dušegupki. I tako, dobrih 11 minuta intervjua o intervjuu.

- Mnogo mi žao NIN-a - napisa nekadašnja estradna voditeljka, između dva tvita o kupanju i manikiranju velikih pudli.

- NIN mi je, sve nekako, bio utočište - nadoveza se otpisivač Kosova, akademik Dušan Teodorović.

I gde će oni, kukavci, sada kad i NIN više nije njihov? Nigde. Ostaće da gnjile u svom licemerju kojem ćemo pridružiti samo neke primere. Da li se iko od tih građanskih talibana čuo kada su, recimo, nove švajcarske gazde u NIN-u 2009. ponudile Slobodanu Reljiću i ostalim vrsnim novinarima da za bednu platu šegrtuju početnicima ili će u suprotnom na ulicu? Nije. Nije, jer njihov pogled o novinarskim i političkim slobodama seže samo do vrhova sopstvenih ideoloških cipela.

Tako su svojevremeno Predraga Sarapu po odlasku sa Studija B pretvarali u najvećeg TV disidenta, pa je preko noći postao sendvičar SNS, jer se zaposlio na TV Pinku. Bez da mu je iko od pomenute ožalošćene porodice ponudio hleb. Nije zgorega podsetiti i da moralnu policiju NIN nije izdao onda kada je objavio "veniš intervju" sa zločincem Naserom Orićem u kojem smo saznali da su u Kravici pobijeni samo srboćetnici. Niti kada je ocvali skojevac Dušan Petričić u nastavcima predsednika ove zemlje crtao kao Firera. Sve je to bila samo novinarska i umetnička sloboda.

I onda - šok. Na naslovnici Vučić, ali ovog puta bez snajpera koji ga cilja među oči. Buka i bes. Jer, kako se smelo dopustiti da gaulajter iz Čipuljića govori u "njihovom" listu? Užas, užas. Bez obzira na to što on odgovara na svako pitanje "njihovih" novinara i u svakoj prilici, za razliku od ljubimca punozube Srbije Dragana Đilasa, koji je svojevremeno izbacivao sa konferencija za medije nepodobne redakcije.

Čisto sumnjam da će dugogodišnja ambivalentnost NIN-a: prvih deset strana - čemer i jad, ovo nikad nije bilo, glumci kao mislioci opšte prakse i žrtve režima, a središnji korporativni razgovori - Srbija se ubrzano razvija, izuzetan poslovni ambijent, mi smo pioniri Četvrte industrijske revolucije..., biti narušena posle ove velike izdaje priređene prometejima demokratije iz kruga dvojke. Jer, kako najavljuje i sam Ćulibrk, već u sledećem broju čitaćemo Đilasa. Kad će taj četvrtak...