AUTORSKI TEKST VLADANA PETROVA: Zablude o prelaznoj vladi

Iz ugla ustavnog prava, to je sasvim pogrešno. "Teh­nička vlada" je izraz koji se koristi u svakodnev­nom političkom govoru, a može se naći i u udžbe­nicima ustavnog prava. Njime se označava vlada kojoj je prestao mandat i koja obavlja samo poslove određene zakonom, do iz­bora nove vlade.

Prema našem Ustavu i Zakonu, Vladi presta­je mandat i ona postaje "tehnička" u sledećim slučajevima:

1) prestankom manda­ta Narodne skupštine;
2) izglasavanjem nepo­verenja Vladi;
3) neizglasavanjem po­verenja;
4) ostavkom Vlade;
5) izglasavanjem ne­poverenja predsedniku Vlade;
6) ostavkom predsed­nika Vlade

Prema našem Zakonu, Vlada kojoj je prestao mandat može vršiti sa­mo tekuće poslove i ne može predlagati Narod­noj skupštini zakone i druge opšte akte, niti donositi propise, izu­zev ako je njihovo dono­šenje vezano za zakonski rok ili to nalažu po­trebe države, interesi odbrane ili prirodna, privredna ili tehnička nesreća. Drugim reči­ma, ona može obavljati, ne samo tekuće, već i ne­odložne poslove. Stoga izraz "tehnička" vlada nije sasvim adekvatan, jer poslovi navedeni u našem Zakonu nisu samo "tehničkog" karaktera.

Oni se mogu odnosi­ti, na primer, i na do­nošenje propisa čije je donošenje hitno (ve­zano za zakonski rok) ili neophodno radi neposredne zaštite jav­nog interesa (potrebe države, odbrana zemlje itd). Tačniji izraz za ovu vladu bio bi "vlada bez punih ovlašćenja", što je i logično, jer njoj je prestao mandat i njen osnovni zadatak je da obezbedi redovno funk­cionisanje izvršne vlasti do izbora nove vlade, odnosno da spre­či "ustavni vakuum" od prestanka stare do izbo­ra nove vlade.

Slično je i sa Narod­nom skupštinom koja je raspuštena, jer i ona ne prestaje da postoji momentom raspuštanja, nego gubi "puna ovlašće­nja" i može da obavlja tekuće i neodložne po­slove. Iako raspuštanje Skupštine ne mora biti redovna pojava u parla­mentarnom sistemu ka­kav je naš, tzv. tehnička vlada to jeste, jer, pona­vljam, svaka vlada kojoj je prestao mandat je "teh­nička" do izbora nove.

S druge strane, izraz "prelazna vlada" nije ustavnopravna, nego či­sto politička kategorija. On nema nikakve veze sa normalnim ili uobi­čajenim funkcionisa­njem demokratskog par­lamentarnog sistema. To je vlada koja se formira sa unapred oročenim mandatom, najčešće je rezultat prividnog i politički "nametnutog" dogovora opozitnih po­litičkih struja. Ona ne­ma demokratski legiti­mitet, jer ne proizlazi iz volje naroda izražene na demokratskim izbo­rima, iako formalno nastaje izborom u parla­mentu.

Po pravilu, formi­ra se nakon velikih društveno-političkih previranja, kada je ustav "suspendovan" ili ga praktično i nema. Stoga je prelazna vlada "in­cident" u periodu kada politički i ustavni sistem faktički i ne funkcioniše. Ne posto­ji nijedan opravdani razlog za njeno formiranje mimo jedne takve krajnje izuzetne i iznuđene po­litičke situacije. Na primer, takva je bila prelazna vlada Milomi­ra Minića, formirana na osnovu političkog dogovora SPS-DOS-SPO krajem oktobra 2000. i trajala je svega tri meseca da bi stvorila privid da u državi ima izvršne vlasti i da bi se pripre­mili prevremeni repu­blički parlamentarni izbori.

Da zaključim, "tehnič­ka" vlada je ustavnoprav­ni institut koji služi redovnom funkcionisa­nju parlamentarnog si­stema, a "prelazna vla­da" jedan "incident", krajnje iznuđeno poli­tičko rešenje, koje, po prirodi stvari, ne pri­pada sistemu parlamen­tarne demokratije.