NEĆE MOĆI: Vizant protiv baćuške

Na vresu cveta mali cvet, a zove se: Erika. Nestrpljivo sto hiljada pčela roji se okolo Erike. Jer joj je srce puno slasti, nežni miris izmiče njenoj cvetnoj haljini - početni su stihovi nemačke pesme "Erika".

U nastavku se peva o verenici koja se, takođe, zove Erika i čeka svog čoveka da joj se vrati. Sve lepo zvuči dok ne otkrijete da je čovek kojeg Erikica čeka u suzama - nemački vojnik, u tom trenutku na nekom frontu nemačkog Rajha. Siguran sam da ne možete da zaključite o kojoj se pesmi radi, a siguran sam i da biste je, kada biste je čuli, prepoznali, kao i da bi vam se digla kosa na glavi jer je reč o jednom od najčuvenijih nacističkih marševa, izvođenom od 1938. do maja 1945. (u nekim krajevima sveta i duže, jer ga je čileanski diktator Avgusto Pinoče po dolasku na vlast uveo u svoju armiju). Velika je verovatnoća da su nemački vojnici ovo pevušili i dok su se vraćali u kasarnu posle streljanja naše dece u Šumaricama.

Na priču o nacističkom maršu asocirao me je način na koji je luksemburška televizija N1 promišljala o ničim izazvanoj "zabrani" nastupa poljskog "blek metal" benda "Baćuška" u Beogradu. Osvešćena voditeljka ove televizije Mia Bjelogrlić ne vidi nikakav problem s poljskim satanistima: "Čitala sam i tekstove ovog benda, njihovih pesama i to baš sa ovog albuma 'Liturgija' koji je najpopularniji, jeste da su one na staroslovenskom, teško je naći tačan prevod, ali ja makar nisam videla ništa što bi moglo da uvredi nekog ko je pravoslavne vere." A jeste li videli nešto uvredljivo ili ružno u gorenavedenim rečima pesme "Erika" (ni u nastavku teksta, verujte mi, nema ničeg ružnog)? Uprkos tome, izvođenje te pesme bilo bi u najmanju ruku uvredljivo.

Možda nije problem u formi nego u suštini, u onome što i "Erika" i pesme "Baćuške" predstavljaju, simbolizuju. Možda je problem i u "uniformama" koje nose oni što ih pevaju. Jedni su bili nacisti, a drugi su satanisti obučeni u pervertiranu monašku odeću ukrašenu obrnutim krstovima i drugim satanističkim simbolima. Uostalom, postoji vrlo snažna veza i između "blek metala" i nacizma i to ne samo u tome što su i jedno i drugo duboko satanistički.

Kaže Bjelogrlićeva u svojoj analizi "Baćuške" da se radi o bendu "koji se kroz svoje pesme bavi pravoslavljem". Ali ne kaže kako se bavi pravoslavljem. To je isto kao kada bismo rekli da su se pripadnici nemačke SS divizije "Totenkopf" (zadužene i za logore) "bavili Jevrejima". Hrabro, zaista. Hrabra je i Bjelogrlićkina definicija umetnosti:

"Umetnost treba da bude subverzivna i da provocira i da bude kontroverzna i da preispituje, tumači, analizira, kritikuje." Stvarno? U čemu se tačno oslikava, na primer, Mikelanđelova subverzivnost i provokativnost? Ili, po Bjelogrlićkinoj definiciji, Mikelanđelo nije bio umetnik, jer u Sikstinskoj kapeli nije slikao obrnute krstove. Kao što nisu ni Rafaelo, Bernini, ni Botičeli.

Da ne bi sama lutala bespućima umetničke zbiljnosti, Bjelogrlićeva je u pomoć pozvala i dvojicu stručnjaka - rok kritičara (Petra Janjatovića) i sociologa (Đokica Jovanović). "U čemu vi registrujete veći problem u ovom slučaju, u nerazumevanju 'blek metala' kao žanra, u nerazumevanju umetnosti koja može da bude kontroverzna, ili u činjenici da je u pitanju jedan monah koji je bio taj koji je pozvao da se održi protest tokom ovog koncerta, pa je koncert otkazan", pita ona svoje sagovornike isključujući bilo kakvu mogućnost da je problem u samom "žanru", odnosno grupi. Problematično je ili što smo previše glupi da shvatimo njihovu "umetnost", ili to što se usuđujemo da se osećamo uvređenim, ili ugroženim takvom "umetnošću". I oba su problem, samo je pitanje koji je veći. Nema treće mogućnosti.

U pokušaju da joj pomogne da odgonetne "gde je granica između umetnosti i neukusa, kada muzika postaje opasna i ugrožava druge i ko određuje tačku kada je nešto potrebno zabraniti, te da li je to crkva i može li to biti crkva", rok kritičar kaže: "Ako neko peva o krađi, ubistvu, pedofiliji, naravno da sam za to da se zabrani, jer je to necivilizacijski pristup temama, a u ovom slučaju imamo Crkvu koja se pojavljuje kao rokenrol kritičar, što je dosta neobično." Satanizam, dakle, nije necivilizacijski, naprotiv, necivilizacijska je Crkva. Odgovara i na pitanje ko može da zabranjuje - on može da slobodno na televiziji kaže šta treba zabraniti, ali Crkva - ne. On može s punim pravom da određuje da li je nešto uvredljivo za Crkvu, ali Crkva ne sme da kritikuje njegovu svetinju - rokenrol.

Profesor sociologije u penziji Đokica Jovanović, koji "ne može da nađe paralelu" između zabranjivanja ovog koncerta i jednog drugog, neonacističkog, iskusno kaže: "Umetnost je opasna kada glorifikuje antihumane ideologije, nacističke ideologije. Veličati takvu ideologiju je društveno opasno i to treba ukloniti. Ja ovde ne vidim tu vrstu opasnosti.

Ovde nema nikakvog poziva na zlo." Satanizam, a u slučaju "Baćuške" je bespredmetno izvoditi dokaze da se o tome radi, nije "antihuman" i propagiranje satanizma nije "društveno opasno", tu nema nikakvog "poziva na zlo". To kaže jedan profesor? Sociologije?

Nije pogrešan satanizam poljskog benda nego "restriktivni karakter" našeg društva i "ideološka intervencija" protiv njihovog nastupa je "pokušaj antikulturne akcije", kaže profesor i dodaje da se traži "zabrana nečega u čemu nema ničeg kriminogenog, niti antihumanog".

Ono što "Baćuške" rade zapravo jeste kriminogeno, makar prema Zakonu protiv diskriminacije koji je u Srbiji usvojen baš u formi koju su zahtevale prozapadne i ljudskopravaške NVO. U članu 11 se jasno navodi: "Zabranjeno je izražavanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog ličnog svojstva, u javnim glasilima i drugim publikacijama, na skupovima i mestima dostupnim javnosti, ispisivanjem i prikazivanjem poruka ili simbola i na drugi način." I tako dalje". Pun je taj zakon članova prema kojim je nastup ovog benda "kriminogen".

Ali N1, njihovi rokenrol kritičari i profesori sociologije ne vide problem u poništavanju ruske umetnosti na Zapadu. Protiv toga nisu digli glas, nego su puni razumevanja. Ne vide problem ni u otkazivanju nastupa jednog pravoslavnog i srpskog benda. Ni zbog otkazivanja nikšićke grupe "Vizant" koja peva o srpskom Kosovu i litijama u Crnoj Gori oni nisu digli glas. Oni nisu subverzivni, pa nisu ni umetnost i treba ih prognati. A i "fašisti" su, jer poštuju Svetog vladiku Nikolaja Žičkog.

Ali teši profesor "civilizovanu Srbiju": "Verujem da će uskoro, za godinu ili dve doći neka slična grupa, ili ova grupa i to će proći bez ikakve reakcije, kada prođe ovo napeto stanje u kojem trenutno živimo." Eto, svako u nešto veruje.