Principi
NE lipši magarče do zelene trave. Tako nas, valjda, pogrdno i posprdno, posmatraju u Briselu. Kako, inače, protumačiti odluku Evropske komisije da odobri pregovore s Ukrajinom i Moldavijom? Valja podsetiti da je Srbija evropsko obećanje dobila još 2003. u Solunu, status kandidata 2012, da su pregovori predloženi 2013, a otpočeli 2014. Dakle, za sve ono što je Ukrajini stalo u godinu, nama je trebalo - 11!
Kažu, to je tek početak za Kijev, ali ako je suditi po startnoj brzini, neće se ni na realizaciju ostalih etapa dugo čekati. Ništa u Briselu nije sveto, a data reč, izgleda, naročito. Kako drugačije shvatiti poruke koje ponavljaju poslednjih godina, kada je reč o Srbiji i Zapadnom Balkanu, da su se zamorili od prijema? Gde im je sada zamor? Seća li se iko deklarativnih tvrdnji iz EU da posle Kipra, više ne žele da "uvoze konflikte", pa da pre ulaska Srbija mora da reši pitanje Kosova. Hoće li konflikt da uvezu sa Ukrajinom?
Ko pamti reči da, u slučaju Zapadnog Balkana, više ne žele da ponove grešku sa preduhitrenim prijemom Bugarske i Rumunije, koje su hteli tako da "odvoje od ruskog zagrljaja", pre rešavanja nagomilanih problema s korupcijom? Sada su Ukrajina i Moldavija, izgleda, primer dovršenih pravnih država. Izgleda da je, nažalost, dovoljno imati rat na svojoj teritoriji, pa biti na sigurnom putu ka EU. Ali, imali smo ga i mi, pa ništa. Izgleda da se srpska kola uvek zaglave u briselskom blatu. Ništa lično protiv Ukrajine, naprotiv. U pitanju su samo principi. Bliski istok za zapadnu Evropu ne počinje na afričko-azijskoj mediteranskoj obali, nego na - Drini. Mi smo im nešto daleko i egzotično.
Taj izraz, Bliski istok, preuzet je, uostalom, iz francuske terminologije s početka 19. veka za područja pod osmanlijskom vlašću, uključujući i Balkan. Može, zato, u nekoj daljoj budućnosti da se ispuni čak i De Golova predikcija da se EU prostire do Vladivostoka, ali, izgleda, neće do Vladimiraca.