NEĆE MOĆI: Kako uspeti u zverinjaku?

Srbija je postala zemlja poniženih i privatizovanih institucija - glasi početak prve rečenice "Proglasa" iza kojeg, kako nam saopštavaju organizatori ove "spontane akcije", (za sada) stoji 40.000 građana Srbije. Možda najugledniji među njima, po svojoj (bivšoj) tituli je predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti, akademik Vladimir Kostić.

Lepo od njega što se brine za institucije, ali zašto je onda dozvolio (ili doprineo) da institucija koju je predvodio osam godina i koja je bez dileme jedna od najvažnijih u svakom, pa i našem društvu, pod njegovim predsedavanjem doživi verovatno najdublju krizu u svojoj dugoj istoriji i bude praktično dovedena do beznačaja?

Da sada ne ulazimo u brojne optužbe koje su na njegov račun iznosile mnoge njegove kolege akademici (uključujući upravo i optužbe za ponižavanje i privatizaciju, te izbor moralno-politički podobnih po standardu njegovog okruženja). Napomenimo samo da je prilikom izbora novih akademika SANU tokom proteklih godina, za vreme predsednikovanja Vladimira Kostića, bilo pregršt kršenja izbornih procedura na šta su u više navrata ukazivali članovi ove institucije poput akademika Časlava Ocića ili Milana Brdara. Zadovoljan tim izborima, Kostić misli da može imati moralno pravo da kritikuje druge izborne procese u Srbiji.

Ima to pravo, baš kao što ima pravo i da tvrdi da Kosovo i Metohija više "ni defakto, ni dejure" nije naše, te da je jedino pitanje kako ga "sa elementima dostojanstva napustiti".

Pokazavši da ne zna šta zapravo znači reč "dejure" (ili da mu je međunarodnopravni status Kosova i Metohije potpuna enigma), Kostić nam je pokazao da je on zbog svojih lekarskih zasluga, možda, zavredeo članstvo u SANU, ali da mu, očigledno, erudicija i nije baš tako opsežna. Posve je drugo pitanje zašto se on sa mesta predsednika SANU nije povukao sa "elementima dostojanstva", nego je dozvolio da se taj izbor pretvori u cirkus nedostojan ugleda kakav bi institucija koju predvodi trebalo da ima.

Suma sumarum, činjenica je da je Kostić osam godina bio predsednik SANU, činjenica je da se ugled te institucije u tom periodu sunovratio, činjenica je da su kadrovska politika i izbor novih članova u tom periodu bili u najmanju ruku sporni i činjenica je da Vladimir Kostić nije, kako nam to stalno preporučuju dobronamerni evroatlantisti, "prvo počistio svoje dvorište" pre nego što se okrenuo drugim institucijama ove države. Iako je isto tako činjenica da je dobar deo naših institucija u krizi, može li se Kostić preporučivati da reši taj problem, kad je imao priliku, a nije da to uradi u svojoj. I ne samo da nije rešio problem nego ga je uvećao.

Koliko tek šuplje zveči (krajnje neoprezna) izjava opozicionog borca Dragana Bjelogrlića da je na predstavljanje "Proglasa" "došao da ljudima kaže da ne želi da živi u zverinjaku". Nije mislio na svoj stan, mislio je na našu državu. U zverinjaku žive zveri, a Bjelogrlić sebe ne smatra jednom od njih, iako je ne tako davno pretukao svog starijeg kolegu Predraga Gagu Antonijevića. Reklo bi se zverski. A reklo bi se i da je njegova potonja borba protiv nasilja u Srbiji podjednako iskrena, istinska, pa i moralna koliko i Kostićevo suprotstavljanje "ponižavanju i privatizaciji" institucija.

Ova Bjelogrlićeva izjava ne uklapa se u svojoj suštini samo u Kostićev apsurdni pogled na stanje institucija u našoj zemlji, nego u još jedan mnogo ozbiljniji i opasniji fenomen toliko prisutan na "proevropskoj", odnosno autošovinističkoj sceni u Srbiji. Ništa nije drugačiji od onog "Zveri srpske" što je Rastislav Dinić svojevremeno pisao za "progresivni" i "prosvećeni" sajt "Peščanik".

Prirodno se sada nameće i pitanje kako su ova dva čoveka (ali i najveći deo njihovih saboraca, koautora i sapotpisnika "Proglasa") uspela da cvetaju i izgrade zavidne karijere u tako zverskom sistemu? Te zveri su, na primer, Draganu Bjelogrliću od 2013. do 2019, prema rečima ministra kulture zverinjaka Maje Gojković, od svojih poreza i doprinosa uplatili oko 305 miliona dinara za projekte. Zverski!

Na kraju, osvrnimo se malo i na one koji medijski profesionalno i objektivno, podržavaju "proglas protiv zveri" - luksemburšku televiziju. "Jedna rečenica (ova Bjelogrlićeva o zverima, prim. FR), ali i desetine hiljada potpisa za ovu inicijativu u roku od samo 24 sata, bili su dovoljni da se vrata kaveza otvore", navodi novinarka N1 u tekstu pod naslovom "Zajednička hajka vlasti i prorežimskih medija: Salve uvreda upućene potpisnicima ProGlasa". Čekajte malo. Posle predsednika koji je ponizio instituciju koju je vodio, posle nasilnika koji je protiv nasilja i uživa u novcu dobijenom od ljudi koje smatra zverima, protiv "hajke" i "salve uvreda" se profesionalni novinar bori tako što kaže da su "otvorena vrata kaveza" iz kojih su, da se razumemo, mogle da nagrnu samo zveri. Ne ljudi. Zveri.

Vrhunac je što nijedna od uvreda na račun ovih boraca za "normalnu Srbiju" nije gora od ove o kavezu izrečene u samom tekstu. "'Briselska opozicija' i 'lažna elita' i 'krug dvojke' i licemeri i vampiri - sve su to epiteti kojim su 'počašćena' trojica akademika, četvoro univerzitetskih profesora, jedan sudija, dvoje reditelja, jedna glumica i dvoje novinara". Sve, osim vampira, je neupitno. Ali, šta ja znam, je suis la bệte, kako se na civilizovanom jeziku kaže - ja sam zver.