Paranje UN

Novi oružani sukob na Bliskom istoku, pokazuje, međutim, da su, umesto učenja na greškama i primene onih obrazaca Društva naroda koji su se pokazali efikasnim, UN nastavile sa omaškama Lige i pretvorile ih u novu globalnu tragediju. Nelogičnosti i neprincipijelnosti, ukorenjene u Društvu naroda, nastavile su da jačaju u UN. Već je nastanak Lige obeležio apsurd: tadašnji američki predsednik Tomas Vudro Vilson je (možda i presudno) uticao na njeno osnivanje, ali SAD nisu postale njena članica. Bez obzira na globalni karakter, Liga nije bila globalna sila, a to se prenelo i na UN. Već 1933. godine, dok još SSSR nije pristupio Društvu, njega je napustio Japan, revoltiran rezolucijom koja preporučuje povlačenje japanskih trupa iz Mandžurije i aminuje kineski suverenitet nad tom spornom teritorijom.

Nastavila se ta nit u mnogim drugim međunacionalnim sukobima koje je rešavalo Društvo naroda, a eskalirala je u događajima koji su i doveli do Drugog svetskog rata, kao što su Hitlerova militarizacija Rajnske oblasti, okupacija Sudeta i aneksija Austrije. Ugledajući se na Japan, Nemačka i Italija povukle su se iz Lige, odbivši da se potčine njenim odlukama.

Sada se i UN "paraju" po šavovima, a iako sve jači, zahtevi za reformama lutaju stranputicama. UN su u pat poziciji, u klinču sopstvenih paragrafa, prava veta i instrumentarijuma koji je sve, samo ne efikasan u sprečavanju ratova.

Najnoviji izraelsko-palestinski sukob, ma koliko se svetski moćnici trudili da ga predstave kao sukob Izraela i terorističkog Hamasa, pokazuje da su UN paralisane.

Civili, mahom žene i dece, ginu u izraelskom bombardovanju Pojasa Gaze i gotovo sve članice UN traže humanitarnu pauzu. Savet bezbednosti UN, međutim, ostaje nem, što zbog uvezanosti sistema u Gordijev čvor, što zbog osluškivanja nečijeg diktata.