Škola

Ko je kriv i gde smo kao društvo pogrešili, pitanje je koje se sve češće postavlja.

Roditelji u strahu, nastavnici ograničeni suvoparnim i beskorisnim pravilnicima uvezenim sa "vrlog zapada", deca pod uticajem interneta i sve im na izvolte.

Najnoviji slučaj bizarne simulacije seksa šestaka u surduličkoj osnovnoj školi zgranuo je i prekaljene stručnjake koji se bave ovim temama. Pogotovo što verovatno nema ni krivičnog dela, jer je, kako se moglo čuti, sve bilo na dobrovoljnoj bazi, ali i ako ga možda ima, što će se tek utvrditi, onda nema odgovornosti jer su u pitanju maloletnici mlađi od 14 godina koji ne podležu krivičnoj odgovornosti. Iako je uvreženo mišljenje da se pomenuti socijalni brodolomi događaju u školama sa niskom reputacijom u kojim đacima fali i znanja i discipline i domaćeg vaspitanja, to nije slučaj sa osmoletkom u Surdulici. Radi se, uslovno rečeno o "elitnoj" školi u ovom kraju i u njoj i te kako vladaju rad i red. Iznedrila je mnogo nagrađivane i uspešne dece, posvećenih prosvetara, ali je i primer dobre prakse u inkluzivnoj nastavi. Ipak, desilo se to što se desilo.

Iako u internetu i društvenim mrežama uglavnom vidimo zlo i neprijatelje dece i mladih, na kraju se postavlja pitanje: da snimak nije došao do direktorke da li bi ova priča ostala neispričana? Ona je jedna od retkih u njenoj branši, koja je odlučila da se uhvati ukoštac sa velikom traumom i skandalom i nije su u strahu od gubitka funkcije perfidno gurnula pod tepih. Njeno i jeste bilo da slučaj prijavi i to je uradila.
Na kraju, ono što intrigira i ostavlja bez teksta je činjenica da osim opšte zgroženosti, nagađanja ili okretanja glave, niko ne vidi način, niti nudi rešenje. Gromopucatelne najave posle tragedije u "Ribnikaru", da će se uvesti red kada je reč o platformama dostupnim deci na mobilnim telefonima, ostale je samo na naporu da se osnuje radna grupa. A, znamo dobro šta je o tome mislio Čerčil...