(NE)LJUDI

Ali, avaj.

Ni mi, kojima je direktno bila upućena, nažalost, ne primenjujemo je. Precizno zauzimamo svoje uglavnom ostrašćene stavove čak i bez pokušaja bilo kakve samokritike, a često zanemarujemo činjenice, koje bi mogle da dovedu naše vrednosne sudove o raznim temama. O četnicima i partizanima, o rusofilima i evropejcima, o Zvezdi i Partizanu... o politici da ne pričamo, ali i o Izraelu i Palestini.

Najnoviji rat na Bliskom istoku je na najbolji način opisao koliko smo sve manje ljudi. U zavisnosti od našeg ličnog stava zasnovanog na političim emocijama, olako prelazimo preko Hamasovog masakra, naravno, ako smo propalestinski orijentisani ili, sa druge strane, nemamo mnogo žaljenja za razaranje i hiljade žrtava u Pojasu Gaze.

Nismo jedini. Sarajevska gradonačelnica Benjamina Karić pravda­la se da nema nadležnosti da zabrani koncert Aleksandre Prijo­vić. Problem je što srpska pevačica drži koncerte u Sarajevu dok ginu deca u Gazi? Kakve veze ima nastup u "šeheru" sa ratom između Izraelaca i Palestinaca? Nema nikakve! Ali ima u političkom i duhovnom smislu.

Seme zla nagnojeno politikom, ratovima, iden­titetskim pitanjima, ali i religijskoj zatucanosti ogromnoj ve­ćini ljudi na planeti je napravila matricu ponašanja i emocija.

Bošnjacima su Srbi zlo, kao što su žiteljima Gaze - Izraelci. Evropljanima su Rusi fašisti novog doba... Primera je sijaset. Su­ština je da gubimo saosećanje sa žrtvama, koje dolaze iz nama ne­milog tabora. Strane su zauzete, a bilo kakav pokušaj objektivnosti dovodi vas u poziciju da ste izdajnik.

Histerične podele dirigovane politikom, svet ponovo vode u pot­punu blokovsku podelu, a miris baruta iz Ukrajine i Izraela preti da se proširi na celu planetu. A, mir u svetu sada izgleda banalni­je nego kada ga izgovaraju misice dok ih kite lentama. Bojim se da na svetu ima sve manje ljudi.