Prognano Ć

U galopu prema demokratiji, kako je to zamislio bivši vrh slovenačke države, pregažena su prava hiljada ljudi koji su dotad živeli i radili u Sloveniji. I od tada traje njihova golgota, a svaki drugi sa tog nesrećnog spiska nije uspeo da vrati svoja prava. A o odšteti da se i ne govori. Životarili su na rubu društva oni koji su godinama marljivo gradili Sloveniju. Nacionalisti svih boja proglasili su ih "neprijateljima" samo zato što su bili druge nacionalnosti, a ne Slovenci.

Sramota "nove demokratije" sada pokušava da se spere postavljanjem spomenika zbog kojeg su autori dobijali pretnje. Mnogi u Sloveniji ni danas ne mogu da se pomire s pravima ljudi koji su došli da rade u "deželu", a nisu, valjda, "arijevci". Koliko god to mučno zvučalo. Tako i ovih dana protivnici priznavanja prava izbrisanih iznose "argumente" da to nije dobro za državu.

Ljubljana ima imidž otvorenog grada, pa tako i dugogodišnji i uspešni gradonačelnik Zoran Janković nije "pravi" Slovenac. Uprkos tome, tri decenije je trebalo da sazri svest o teškim greškama iz devedesetih. Danas, u glavnom gradu Slovenije, žive ljudi svih nacionalnosti, različite verske pripadnosti i zaista u tom suživotu nema problema. Ali, kobne greške iz prošlosti treba priznati kako se tako nešto nikada ne bi ponovilo.
Beli genocid nad Srbima u Sloveniji imao je strašne žrtve, jer su mnogi umrli u bedi. A Srbi žive na tom tlu od 1530. godine, a nemaju ni danas status nacionalne manjine. Ni škole gde bi deca mogla da uče o istoriji svog naroda, da neguju svoj jezik i identitet. A izbegavanje međunarodnih obaveza koje je Slovenija preuzela, toleriše se, kao što se tolerisao i progon izbrisanih.