MONTENEGRO NA UDARU POPISIVAČA ČETNIKA
VRCAVA tviter-montaža na kojoj se kroz špijunku prosečnog domaćinstva na Cetinju vide bradati popisivači, sa šubarama i kokardama na glavi, možda najefektnije opisuje histeriju koja je u Crnoj Gori zahvatila fosile bivšeg režima Mila Đukanovića i dukljanske talibane.
I to zbog rutinske administrativne stvari - popisa stanovništva, koja se u izvedbi mobilisanih komita uzdiže u pitanje: biti ili ne biti.
Na čelu ovoga fronta je dojučerašnji neprikosnoveni gospodar, koji, grogiran junskim izbornim fijaskom, pokušava i nabrajanje duša, oženjenih i udatih, samaca, kuća i okućnica, traktora i freza... da uzdigne u sudbonosno političko pitanje, ne bi li se makar malo pridigao.
- Veoma je opasno i neregularno po Crnu Goru realizovati popis stanovništva. Ideolozi velike Srbije žele da "posrbe" Crnu Goru - katastrofično je upozorio Đukanović za sarajevsku televiziju (a gde bi drugo).
U istom ritmu nastavila je i "druga familija" preko svojih megafona. Tako su "Vijesti" u vreme posete patrijarha SPC Podgorici, na naslovnoj strani ocenile - "Porfirije bi da prekrsti Crnogorce". Ovoj antisrpskoj medijskoj batini, koju je uz pomoć Mila i za njegov račun "izdeljao" Miško Perović, zasmetalo je što je prvojerarh pozvao Srbe u Crnoj Gori da ispolje "svoj identitet kao vernici SPC, govornici srpskog jezika i kao dični pripadnici srpskog naroda". Dakle, trn u oku je pastirska poruka koju prvi po časti u Crkvi izgovara svuda - od Sakramenta u Kaliforniji do Vudvil Parka u Adelejdu, pa zašto ne bi i na mestu gde je rođen rodonačelnik loze Nemanjića? Nadovezalo se i drugo Miškovo čedo - "Monitor" je na naslovnoj strani ustvrdio: "Srpska Udba, SPC i crnogorski popis stanovništva: Porfirije kao Vučićev službenik".
Svoj neizbežni pečat dao je i Evropski parlament, koji je u svojoj rezoluciji o Crnoj Gori preporučio da se popis odloži, "dok se ne okonča politički zastoj". Među zabrinutim predlagačima je bio hrvatski poslanik Tonino Picula. Njegova matična država se, inače, na tom polju i te kako pokazala - na poslednjem popisu evidentiran je drastičan skok "Hrvata pravoslavne vere" (oko 30.000), pa su Piculini sunarodnici ogledni primer "desrbizacije" i posle zloglasne "Oluje". Zaista, uzor vredan poštovanja. Pogotovo ako se zna da su pojedine briselske ispostave podno Lovćena imale zaista originalno rešenje - da narod u anketi ne odgovara na pitanja o naciji, veri i jeziku?!
Možda je najtačniju dijagnozu "popisnog besnila" u Crnoj Gori dao predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
- Koliko sam ja razumeo oni žive u izrazito demokratskoj, evropski najnaprednijoj državi regiona čije popisne komisije i svi procesi su na po najvišim evropskim standardima. Ili Milo Đukanović zna da je nešto na prethodnim popisima radio kako bi smanjivao broj Srba. Sad morate da mi kažete šta je od ta dva? Ili je on radio nešto nezakonito ili to baš nisu na nekim evropskim najvišim standardima kako se inače hvale. Pre će biti da on nešto zna ili se plaši da ljudi kažu kako se stvarno osećaju.
I suština je upravo u tome. Dakle, nema govora o krizi legitimiteta, jer će nova vlada u Crnoj Gori biti izabrana koliko prekosutra. Niti je reč o nedostatku tehničkih uslova, kako je pre neki dan trabunjao gradonačelnik Bijelog Polja (zaboravio da su izbori organizovali pre samo četiri meseca). Ovde se radi o paničnom strahu pripejd montenegrina da će rezultati popisa kao igla seizmografa registrovati buđenje Srba započeto 30. avgusta 2020. U trodecenijskoj epohi Đukanovića i njegovih guvernadura bili su manji od makovog zrna. Jer, nema tog statističara koji bi mogao objasniti kako ih je na poslednjem prebrajanju 2011. bilo skoro 180.000, odnosno trećina stanovništva, a da ih je u policiji, vojsci, sudstvu i ostalim državnim institucijama bilo u promilima? To se zove adminstrativno ugnjetavanje, da ne kažemo težu reč.
Svenarodni upitnik od 1. do 15. novembra može i da demaskira modus operandi posrnulog Đukanovićevog režima - da su ankete za njihovog vakta sprovođene uz malverzacije i da Crna Gora ima više birača nego stanovnika. Tu se dolazi do onih čuvenih mućki sa ličnim kartama i izbornog turizma, kada je, recimo, Pamela Paljkujaj sa adresom u Bruklinu mogla da dođe u Gusinje da glasa, a to pravo je onemogućeno ljudima rođenim u Crnoj Gori koji žive i rade u Srbiji. I na koncu, zar se i sam Milo nije godinama hvalio multietničkim skladom u svojoj državi. Ili je on narušen jedino ako se Srbi slobodno izjasne ko su i šta su. Ili ne daj bože - uđu u vladu...