Holbrukov flomaster i tvrda reč Zapada
U NIZU kontroverzi koje su pratile pregovore u Dejtonu, ostala je i jedna bizarnost pronađena u beleškama Nikole Koljevića.
Ovaj potonji, kao učesnik napetih pregovora u američkoj vojnoj bazi Rajt Paterson, naknadno je zapisao da je, navodno, Ričard Holbruk na mapi malih razmera linije razgraničenja povlačio debelim flomasterom, a kad bi se karta uvećala, te linije postajale su široki koridori, odnosno kilometri perfidno otete srpske zemlje.
Pokojni "buldožer diplomata" bio je sklon šibicarskim trikovima - prisetimo se i da je svojevremeno garantovao Radovanu Karadžiću da ga neće goniti ukoliko se povuče sa čela SDS i iz politike (spekulisalo se da postoje dva primerka ovog ugovora), ali nam on ovom prilikom nije u fokusu, već decenijski modus operandi koji primenjuje Zapad, i to ne samo na našem tlu.
Opšte je mesto da su Amerikanci izigrali najpre Mihaila Gorbačova, a naposletku i Borisa Jeljcina, da se NATO neće širiti na Istok. Ili, da ne idemo tako daleko u prošlost. Dovoljno nam je i nedavno svedočenje Angele Merkel, koja je priznala da su Minski sporazumi iz 2014. godine, čiji su garanti Nemačka i Francuska bili samo kupovina vremena kako bi se režim u Ukrajini pripremio za rat sa Rusijom.
Svi ti primeri potvrđuju da reč zapadnih političara ne vredi ni koliko crvljiva šljiva, ali svakako su slikoviti posle gorkog i iskrenog priznanja predsednika Aleksandra Vučića:
- Sukob u Banjskoj desio se zato što je međunarodna zajednica lagala Srbe na Kosovu i Metohiji da će biti zaštićeni i da neće biti progonjeni i hapšeni. Kriv sam što sam verovao Zapadu da će ispoštovati ono što su potpisali.
U nadi da će sačuvati srpske glave i državu od Levijatana koji se, pošto se 1999. nahranio dušama srpske dece i nazobao naših fabrika i mostova, spremao za završni udarac na Kosovu, Vučić je svesno prečuo vapaj nekadašnjeg policajca:
- Kakve god garancije daju ovi sa Zapada, znamo kako su ih lako gazili. Ako sklonimo barikade, loviće nas kao zečeve - brižno je govorio Aleksandar Filipović one decembarske noći u kasarni u Raškoj.
Srbi su sklonili barikade i od tada je otpočela hajka Kurtijevih goniča sa dugim cevima. Lovostaja nema, a sve je kulminiralo krvoprolićem u Banjskoj. Taj nesrećni događaj, filigranski obrađen u špijunskim i medijskim laboratorijama, doveo je Srbiju u tamni vilajet - šta god da uradi, kajaće se.
A, obrela se tamo verujući ne samo u reč, već i u potpis zapadnih lidera. Sa naknadnom pameću, od koje retko kada ima koristi, sada se možda bolje vidi da je Briselski sporazum bio naš Minsk - desetogodišnja dimna zavesa iza koje su se Albanci pripremali da ostvare svoj san - da prigrabe i sever i tako zaokruže "suverenitet" lažne države. I ne samo to. Pretvarajući to područje u zonu antiterorističkog dejstva, svakodnevni život Srba već su pretvorili u pakao. Upadaju bez naloga u njihove kuće kad im se ćefne, provaljuju u bolnice i vrtiće... Hrvatski patent razvili su do maksimuma - ko je za vreme rata makar popreko pogledao komšiju Albanca privode ga za ratni zločin. Ukratko - sprovode puzajuću "Oluju", iako nisu sproveli nijedan dogovor za koji je garant bila i EU.
U okolnostima kada se zbog masakra kod Banjske klatno krivice sa Kurtija preko noći prebacilo na našu stranu, malo toga možemo da učinimo. Manevarski prostor je uži od ivice žileta. No, kadri smo makar da ne nasedamo na narativ naših neprijatelja i njihovih drugosrbijanskih guvernadura koji strasno žele da borbu za Kosovo svedu na bitku za cisterne i kokain, da SPC pretvore u mitraljesko gnezdo srpskih terorista, a jedinu legitimnu političku opciju - Srpsku listu, prekrste u balkansku verziju "Tamilskih tigrova".
Svi ti napori slivaju se u jedno - da se Srbija saglasi sa nezavisnošću Kosova i pusti narko-tvorevinu u UN. To nam je prekjuče potmulo nagovestio i ambasador SAD Kristofer Hil, podsećajući nas na odredbe Ohridskog sporazuma koje čekaju ispunjenje. Dakle, opominju nas na "obavezu" koju Vučić nije ni potpisao. U duhu one latinske - verba volant scripta manent, treba insistirati na tome da se u dijalog o Kosovu, koji je u sadašnjem formatu besmislen, uključe i oni čija reč vredi mnogo više od svih zapadnih potpisa. A, nije da ih nema...