BROJANICA

Najbolji teniser ikada i najbolji srpski sportista ikada je peharom šampiona Ju-Es opena u ponedeljak u zoru obasjao još jednom svoju blistavu karijeru, naša uspavana lica i srebro košarkaša u dalekoj Manili. Lako je sada nabrajati sve Đokovićeve trofeje iz Njujorka (ukupno ih je četiri), pa deset Australija opena, pa sedam Vimbldona i tri Rolan Garosa. Lako je posle svega što je napisano, opevano, nacrtano i naslikano naslađivati se uspesima čoveka koji je još jednom ušao u istoriju i sa 24 grend slem titule oborio sve žive rekorde, kada je tenisere ostavio već iza sebe i kada je stao uz rame Margaret Kort, jedine teniserke sa isto toliko titula.

Međutim, ima nešto tako bitno u emotivnom obraćanju Novaka Đokovića odmah pošto mu je u ruke otišao onaj prelepi srebrni pehar.

- Da nisam iz Srbije, još pre nekoliko godina bih bio podignut u nebesa. Sanjao sam kao dete, samo da osvojim Vimbldon, a vidite gde sam sada. I, kako stvari stoje, još ćete me gledati - poručio je Đoković.

Rođen u Srbiji, trenirao pod "šizelama" i "smirelama", sa retko viđenom energijom i verom u uspeh koju su pre svih imali otac Srđan i majka Dijana, Novak je u Njujorku došao do tačke posle koje, s uma sišli i od ljubomore oboleli puritanci, neće i dalje da mu priznaju da je najveći. Pa, rezultat Kortove iz prošlog milenijuma i dalje stavljaju u ravan sa njim, iako se njenog rekorda nisu sećali kada je njihova Serena Vilijams jurila Australijanku.

Relativno rano je Novak, a nešto kasnije smo i mi shvatili koliko on, u stvari, ide na živce ostatku (ili većem delu) sportskog i teniskog sveta. Jasno je kao dan da će im sportski simbol Srbije skakati po ganglijama još dugo, jer je već u Njujorku najavio da neće odustajati od olimpijskog zlata ni u Parizu 2024, niti u Los Anđelesu 2028. godine.

Na vrlo simboličan način Đoković još od Savindana 2008. godine i svoje prve grend slem krune u Melburnu miluje svoju brojanicu titula. Da podsetimo puritance, da naša brojanica uglavnom, vrlo simbolično, ima 33 zrna!