Kari i svi
MA koliko bio jak uvek ima neko jaći". Sa naglaskom na ovom mekom "ć", valjda tako svojstveno Svetislavu Pešiću, Pirotu i okolini, selektor Jugoslavije, sveže okićen evropskim zlatom u Istanbulu 2001. poveo je "plave" i ka svetskoj kruni u Indijanapolisu, u septembru 2002. godine.
U smiraj ludog finala sa Argentincima, dok se spremalo pobedničko postolje, Kari se okrenuo i uz osmeh dobacio: "Ima li ko jaći". Morali smo da mu priznamo - da nema!
Istorija, kao po nekom zakonu, pravi savršeno oblikovane krugove. Septembra 2023, čak 21 godinu posle nedođije u Indijani, Kari zatvara svoj i novi srpski košarkaški krug sloganom ispisanim svojim prizrensko-timočkim dijalektom, gde svi igraju za jednog, a jedan za - SVI!
Kari s jedne i svi mi s druge strane. Ko je od nas pre starta Mundobasketa rekao da će Srbija 10. septembra ove godine da igra u finalu, ili je lagao ili je malo više popio. Zato je Pešić na onoj svetlijoj strani terena, a nas je uhvatio da smo stajali više od tri sekunde u reketu, dok smo se bavili Jokićem, Micićem, pa i domaćim mrziteljima svega i svačega. Posebno, dežurnim pljuvačima sporta koji nam je u poslednjih 70 godina doneo toliko radosti i medalja.
Ima li ko jaći? I danas to može da upita Kari Pešić i bilo koji okuraženi navijač Srbije. Sutra, na dan velikog finala sa Nemcima potpuno je jasno da sa ove strane Atlantika ima neko ko je jači i od Amera. Toj Nemačkoj je Pešić 1993. kao selektor doneo evropsko zlato. Prvo i poslednje. Nama je 2002. doneo poslednje svetsko najsjajnije odličje.
Srbija je u finalu. Srebro je zasada sigurno u džepu, zlato bi moglo za rever. A pre velikog finala selektor može dežurnima u hodnicima tame da zapeva svoju verziju bećarca: da mu dođete do klupe. A zna se da su uvodni taktovi: "Svetislave, Svetislave".
U danima posle Gospojinskog posta uvek je vreme za velika slavlja i berbu. Možda Kari ubere opet zlato, a i ako se to ne desi neka ostane upamćen da je on izgleda jedini verovao u ovo što nam se dešava.
Najmanje smo verovali mi - svi!