Zebrnjak: Dinamit opet preti Spomen-kosturnici posvećenoj srpskim junacima iz Kumanovske bitke

Neće se uznemiriti što će eksploziv dodatno uzdrmati već oštećen, maja 1942. od Bugara miniran, spomenik herojima legendarne Kumanovske bitke.

Ne haju ni biznismeni ni vlasti u Severnoj Makedoniji, što bi za ove poslove trebalo da imaju posebnu dozvolu Uprave za kulturno nasleđe (njoj doduše nisu ni poslali upit), čak ni za važeći akt Ministarstva kulture u Skoplju, od 17. marta 2004, o zabrani svih aktivnosti u blizini ovog spomenika. Zašto bi onda marili na vapaje Srpskog kulturno-informativnog centra iz Skoplja, da se spreče probne eksplozije i dalja eksploatacija koja podriva Spomen-kosturnicu 678 vitezova Srpske armije? Štaviše, iz Državnog inspektorata, pozvali su predstavnike Srba da "prisustvuju merenjima efekata planiranog miniranja"! Transparento, nema šta.

No, ponašanje i vlasnika kopa i makedonskih vlasti, mada nas boli, ne iznenađuje. Prepoznatljivo je i u maniru veštačkih nacija nastalih komunističkim dekretima posle '45. Predani su u besramnom falsifikovanju istorije, naročito kad iz "činjenica" o svom tobožnjem trajanju treba izbaciti Srbe ili prisvojiti njihovu baštinu. Zato bi im i odgovaralo da memorijala na Zebrnjaku nema. Treba novim generacijama Makedonaca objasniti da su Srbi te 1912. oslobađali Staru Srbiju i u njoj Skoplje, gde se krunisao car Dušan, srpski vladar poput kraljeva Milutina i Stefana Dečanskog i kneza Lazara, čije su srednjovekovne portrete na freskama manastira Svetog Joakima Osogovskog kod Krive Palanke, pre tri godine bezobzirno pokušali da preimenuju... Da, mnogo je u ovoj, samo jednoj rečenici i Srba i srpskog za uši današnjih Makedonaca, pa će nadležni zažmuriti, a bezumnici udariti: da se tim Srbima zametne svaki trag. Čak i onaj koji im je doneo slobodu.