MILORAD VUČELIĆ: Ne smemo da zaboravimo ni tuđa sećanja

Eto, negovano je sećanje na davnu bitku s Turcima, pad srpske države i vekovno ropstvo srpskog naroda. Jeste da to i danas proizvodi neke nesporazume, ali istorijsko sećanje je sećanje i ono se, naravno, vremenom kultiviše i osavremenjuje.

Oni koji nas kritikuju, čine to možda sa izvesnim pravom. Ali, i mi tu grešimo i zameramo drugima ono što smo spremni da oprostimo sebi i stoga dolazi do složenih nesporazuma i našeg nerazumevanja onoga što se dešava. Umesto da razumemo i prihvatimo neke stvari kao podrazumevajuće, mi smo spremni da budemo zatečeni i oštro reagujemo.

Ako smo mi spremni da sa odobravanjem gledamo na pomenuto i slično istorijsko sećanje, zašto nam toliko smeta kada na Balkanu ima onih koji žale za Austrougarskom i njenim rešenjima nacionalnog pitanja. Jedva da je prošlo sto godina od njenog uništenja. Malo je to da se nešto tako veliko ožali. I sada mi smo spremni da sa ponosom pamtimo ono što je bilo dobro za nas pre pola milenijuma, a nećemo da prihvatimo one koji se sa setom, nostalgijom i tugom istinski žale za onim što je svetskim ratom nestalo pre samo sto godina. To, jednostavno, nije fer i malo je reći da je nekorektno. I što je najgore, stalno se čudom čudimo kako je to moguće i spremni smo da to drugima zameramo.

Od nestanka Trećeg rajha ne deli nas ni osamdeset godina te su i tu sećanja i te kako živa, jer su mnogi pod njegovim okriljem ostvarivali svoje nacionalne interese i tako održavali svoj "povijesni i državni kontinuitet". Pa, zar govoreći o NDH to nije rekao i sam Franjo Tuđman. Da ne govorimo o drugim narodima i njihovim sličnim okupacijskim i kvinsliškim paradržavnim tvorevinama. To što su Srbi u tim vremenima, pored kvislinške vlade, imali i dva antifašistička pokreta, samo zamućuje pogled i komplikuje našu situaciju. Zbog takvih "komplikacija" su se i Amerikanci ovih dana, preko svojih ambasada u Sarajevu i Beogradu, ponovo morali odreći Jugoslovenske vojske u otadžbini, baš kao što su to prvi put učinili i tokom Drugog svetskog rata. Povod za to je, već znate, film o operaciji "Halijard", kada je spaseno na stotine američkih pilota i vojnika.

I tu su živa sećanja. Baš kao što su mnogima još bliža lepa sećanja o zajedničkoj državi koja je počivala na osnovnom principu "Slaba Srbija - jaka Jugoslavija" i ona vremena kada su dve srpske autonomne pokrajine bile "bitan činilac jugoslovenskog federalizma". I kada je Srpska pravoslavna crkva bila diskriminisana i satirana.

Moramo konačno razumeti da svi imaju pravo na negovanje svojih sećanja i nostalgija za "starim dobrim vremenima" iz minulog veka i traženju novih ili starih uporišta za njihovo oživljavanje. Nama je važno samo da ne zaboravimo i ne smetnemo s uma ono čega se drugi, sa toliko ljubavi i želje za ponavljanjem, sećaju. Treba pametno i istorijski osnovano negovati svoja sećanja i prestati se čudom čuditi i zapanjivati zbog onoga što smo već odavno morali znati a i znamo.

Naravno, i tu ima razlika. Neka sećanja i razumevanja savremenog sveta sa Balkana se u poslednje vreme učestalo obznanjuju preko izvesnog broja "cajtunga" neznanih autora i pozivanjem na nedostojne i irelevantne izvore iz naše zemlje.

A, srpsko, Vučićevo razumevanje ukupnih problema u Evropi i svetu obznanjuje se, posle njihovog neposrednog susreta u Budimpešti, preko objave jednog od najuglednijih i najuticajnih novinara današnjice - Takera Karlsona.

Piše: Milorad Vučelić, glavno i odgovorni urednik