Međe
ČIM se vratio iz Severne Makedonije, premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti počeo da je šalje pomirljive poruke, tvrdeći da je to prijateljska država, s kojim dele zajedničke ciljeve. Pomenuo je Evropsku uniju kojoj zajednički teže, pomenuo je i NATO čiju člansku kartu Skoplje već ima.
Prethodno je tokom svoje privatne posete Severnoj Makedoniji uradio sve da naljuti domaćine - sastao se samo sa opozicionim albanskim strankama i potpuno ležerno pozirao na skupu s kojeg se vijorila zastava "velike Albanije".
Još jedna otvorena promocija tog opasnog projekta, kojim se podriva bezbednost čitavog regiona, međutim, nije nasekirala nikoga u briselskoj administraciji. Nije se potresao niko ni u NATO, uprkos tome što bi Kurti žarko želeo da stane pod barjak "države" koja bi obuhvatila delove čak tri zemlje koje su punopravne članice tog vojnog saveza - Severne Makedonije, Crne Gore i Grčke.
Ruku na srce, nismo čuli ni da se oglasio neko iz zvanične Atine i Podgorice, a mogli su bar dvaput da trepnu i pokažu da su svesni opasnosti koja im se nadvila. To što je u Grčkoj trenutno opsadno stanje zbog sukoba njihovih i hrvatskih navijača, a u Crnoj Gori saga oko formiranja vlade - slab je alibi. Jer, velikoalbanski projekat, čiji je Kurti samo trenutni promoter, san je koji se prenosi s kolena na koleno i o kojem se sve otvorenije govori.
Nada da će tom zlu moći da stanu na kraj samo zapadni centri moći, koji su i najveći mentori tzv. nezavisnog Kosova, potpuno je uzaludna. Evo primera: dok pozivaju Crnu Gori da formira vladu privrženu evroatlantskim vrednostima i koja reprezentuje multikulturalnu državu, iz Vašingtona diktiraju da vlast u Podgorici mora da "podržava suverenitet susednih zemalja, uključujući Kosovo".
Kurti i njegovi sledbenici, dakle, sa otete teritorije mogu da šenluče, udaraju u ratne bubnjeve, preteći brisanjem granica priznatih država. Drugi njihove "međe" ne smeju da pipnu, po cenu da ostanu i bez svojih hektara.