Samozaborav

Pravdala se da nije mogla ranije jer joj je muž bio karijerni oficir, a ona civil zaposlen u JNA u Sarajevu, a "u službi" bi se njeno poklonjenje u Jasenovcu smatralo nacionalizmom i prekinulo bi im karijere. Ni majci zato nije dozvoljavala da dođe u Jasenovac. Decu su učili zvanične fraze o stradanju "antifašista" koje su ubijale samo ustaše, što je u aboliralo sve ostale u NDH koji su donosili i sprovodili rasne zakone.
I u posleratnoj Nemačkoj je pokušano da se krivica za rat i genocid svali isključivo na Hitlera i SS. Jevreji, koji i u religiji imaju zapovest o pamćenju i prenošenju sećanja, nisu dozvolili da se zaborave desetine miliona nemačkih ruku podignutih u nacistički pozdrav, masovno klicanje rasnom programu i pljačka jevrejske imovine. U SFRJ je državni program NDH totalnog genocida nad Srbima ostao prećutan. Ubijeni Srbi su postali bezlične diskutabilne brojke, uništena i opljačkana baština "predmeti i objekti".

Tako je pripremljena pozornica za Titovog generala Franju Tuđmana, koji je 1989. obznanio da je Jasenovac "velikosrpski mit" i da je u njemu ubijeno 3.000-4.000 Srba. Tako je postao "otac nacije" i pokrenuo rat. Kada se sukob prelio u BiH moja sagovornica i njen muž, visoki oficir, kao i Srbi iz NDH 1941. spas su našli u Srbiji. Tek kao penzioner došla je da vidi Jasenovac i ubeđivala me je da su za rat krivi novinari i književnici koji su otkrivali genocid Srba u NDH. Medijska mašinerija iz Sarajeva je ovih dana spinovala sličnu izjave jednog vladike SPC da su se Srbija i Republika Srpska zaverile da uvećaju broj srpskih žrtva u Jasenovcu u čemu im pomažu "pesnici i novinari". Novinari bi mogli da odgovore da i za hrišćane važi ona zapovest iz Starog zaveta, o pamćenju i prenošenju znanja.