Betoniranje
KRAJNjA zloba, patologija ili ideološko ubeđenje nisu nužni kako bi pomogli pojedincu da počini beskrajno zlo - napisala je Hana Arent, jevrejska intelektualka, posmatrajući Adolfa Ajhmana 1963. na suđenju u Jerusalimu. Ajhman se tokom procesa držao kao birokrata kojem je bilo stalo samo da dobro obavi svoj posao - što i beše njegova glavna odbrana.
Foto: V.Danilov
Arentovoj, mega zločinac nije izgledao kao jedan od najstrašnijih "dvonogih zveri" svih vremena - "nisu bile vidljive nikakve patološke sklonosti, nije bilo kakvih znakova da je organizacija genocida bila izraz njegovog zverstva". Fraza Hane Arent, "banalnost zla" nastala je po liku Adolfa Ajhmana.
Andrej Plenković, premijer Hrvatske, nije Ajhman pa ni kada kaže: "Neće to ići tako" - Hrvatska nikada neće podići optužnice protiv svojih građana koji su tokom "Oluje" počinili najstrašnije ratne zločine protiv Srba u nameri da ih se zauvek otarase. I Zoran Milanović, predsednik susedne zemlje, i Gordan Jandroković, predsednik tamošnjeg Sabora, o "zločinu i kazni" koja nikad neće stići odgovorne za zverstva nad ljudima, komšijama Srbima devedesetih, govore isto. I, mada se i ovde radi o suludom opravdavanju zločina "višim razlozima" ili "amnestiji krvnika zarad prečeg dobra" ni njih dvojica nisu Ajhmani, ali su samo ram njegovog ogledala!
Banalnost i zlo kod dela Hrvata, u toj i takvoj državi, imaju nešto endemsko, samo njihovo u sadržaju i zla i banalnosti. Stekli su državnost 1918, u velikom ratnom porazu u Prvom svetskom ratu. Pobednici su ih nagradili - nevažno je za šta. Iz Drugog svetskog rata NDH je izašla kao jedina nacistička tvorevina koja je proširila granice, prigrabila još mora i oranica. Opet su ih "častili" pobednici, a Hrvati su potom dodatno "betonirali" svedoke svog "ratnog junaštva" u jamama, od Prebilovaca do Jadovna. Za Jasenovac se čekalo da dovoljno vode prođe Savom pa da se godine 1941-1945. "pišu" od početka.
Banalnost i zlo ne mare za granice - i to je najopasnije i za "nas" i "preostale" Srbe. Kako je "naše zlo" samo mrzelo našeg Vuka Kostića kada nedavno reče: "Sa njima više nema igre?!" Odjednom, iz sve snage, "iz najdublje dubine bezdušja". Srbima za nauk - njima sud Božiji!