NEĆE MOĆI: Fantomska opasnost

ŠEF Odeljenja za istoriju na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu Dubravka Stojanović u intervjuu za NIN od 13. jula navodi da je srpsko društvo "duboko bolesno" i da je glavni uzrok te bolesti - nacionalizam:

 - To ovde traje više od četrdeset godina, od prvih konflikata na Kosovu 1981. godine. Generacije su na tome odrasle. Teško je izaći iz te matrice mišljenja, jer je toliko dominantna. Svuda je nacionalizam, od škole do javnosti, stadiona, grafita, medija, ceo javni govor je nacionalistički. A na to dolaze vlasti koje to namerno raspaljuju da bi njihova epohalna pljačka bila manje vidljiva. Ali ako se u društvu postavljaju prava pitanja, kao što je slučaj sa protestima 'Srbija protiv nasilja', onda se ipak, bar se nadam, mora stići i do korena problema. A to jeste nacionalizam. On znači mržnju, mržnja znači nasilje. Nacionalizam je autoritaran, on sasvim prirodno polazi od toga da misliti drugačije narušava monolitnost nacije, da je to, samim tim - izdaja. To nije samo uvreda političkih protivnika, to logično proizlazi iz tog načina mišljenja. Zato borba za demokratiju zahteva i borbu protiv nacionalizma. Drugim rečima, dok ne uperimo prst u nacionalizam kao koren svih problema, nema pravog iskoraka.-

Na stranu to što je za profesorku istorije u najmanju ruku neozbiljno reći da je do "prvih konflikata na Kosovu" došlo 1981. godine. Zašto se zaboravlja da je Drugi svetski rat na prostoru Kosova i Metohije trajao najduže u Evropi (do 1952, kada je Udba razbila poslednje jedinice balista)? Uporniji od njih bio je samo japanski vojnik Hiro Onoda, koji se predao na Filipinima 1974, pa ne možemo reći da su se kosovski Albanci najduže na svetu borili na strani Osovine. Zašto se zaboravlja delovanje Adema Demaćija, koji je zbog svog velikoalbanskog nacionalizma prvi put osuđen na robiju još 1958, a 1963. osnovao podzemni Revolucionarni pokret za zajednicu Albanaca? Nisu "problemi" s Albancima na Kosovu i Metohiji počeli 1981, pa ni 1989, ni 1996, ili 1998, nego mnogo ranije. Ali priznavanje toga skinulo bi ekskluzivnost krivice sa srpskog nacionalizma i otvorilo diskusiju o pravom korenu problema s kojim se suočavamo. Mada, o kakvom se srpskom nacionalizmu kao dominantnom faktoru može govoriti u SFRJ iz 1981?
U ovom slučaju više me zanima sklonost ka predstavljanju nacionalizma kao vrhunskog i apsolutnog zla krivog za sve nesreće našeg društva, a pretpostavljamo da ako je tako među Srbima, onda mora biti i u ostatku sveta. Nije kancer u jednom organizmu loš, a u drugom dobar, pa to ne može biti slučaj ni s nacionalizmom, koji današnji liberali, globalisti, ljudskopravaši i ostali upravo tako percipiraju - kao kancer što razjeda društvo.

Prvi problem s nacionalizmom je taj što je u današnjem obliku nastao baš u jednom od najsvetlijih istorijskih trenutaka iz perspektive ovih škola mišljenja - u Francuskoj revoluciji na kraju 18. veka. Jedan od primera je debata vođena tokom leta 1789. o tome kako nazvati novu skupštinu nastalu na ruševinama Opšte skupštine staleža, parlamenta "starog režima" (monarhije). Grof Mirabo (revolucionar uprkos tituli) zalagao se za "Narodnu skupštinu" (ujedno i naziv parlamenta Srbije), ali je usvojen predlog Žozefa Sijesa (takođe bivši aristokrata) - "Nacionalna skupština", kako se ovo telo i danas zove. Francuski akademik Pjer Nora ističe da je "tada rođena nacija" (Kritički rečnik Francuske revolucije), pa samim tim i nacionalizam. Jedan od teorijskih očeva prosvetiteljstva Žan-Žak Ruso smatra se, zbog svog koncepta "opšte volje", ocem nacionalizma.

Dakle, nacionalizam je rođen u isto vreme i na istom mestu, da ne kažemo u istom "kotlu za pretapanje", kao i ideja o "slobodi, bratstvu i jednakosti" i ostale vrednosti prosvetiteljstva koje navodno baštine i današnji ljudskopravaši i liberali. Ali važnije pitanje od toga možemo li odvojiti te sijamske blizance a da prežive jeste da li je pre pojave nacionalizma, odnosno pre Francuske revolucije, sve bilo cakum-pakum? Jer ako je nacionalizam uzrok, "koren svih naših problema", onda pre njega ti problemi nisu postojali. Ako je srpski nacionalizam nastao početkom 19. veka na krilima Francuske revolucije, onda je u prethodnom periodu sve bilo potaman. I nama, i našim susedima.
A "prethodni period" je bio osmanska okupacija. Nabijanje na kolac, danak u krvi i sve ostalo što ide uz viševekovni boravak Turaka na našoj zemlji. I tu dolazimo do ključne stvari zbog koje nacionalizam smeta našim autošovinistima. Da bismo ovo objasnili, vratimo se na kolevku ljudskih prava Francusku. Pored toga što imaju "Nacionalnu skupštinu" i što im je himna "Marseljeza" (takođe nastala u Francuskoj revoluciji), jedna od najnacionalističkijih himni, nesumnjivo najveći francuski državnik 20. veka Šarl de Gol bio je - nacionalista. Njegovi govori, počev od Poziva 18. juna 1940. na otpor nacističkim okupatorima, bili su nacionalistički. Njegova politika, uključujući otpor i nacistima i NATO-u, bila je nacionalistička. Pa čak i povlačenje iz Alžira. Njegov simbol, "lorenski krst" (krst s dve horizontalne linije različite dužine) pod kojim su se borci Slobodnih francuskih snaga borili protiv nacista je nacionalistički, čvrsto vezan za srednjovekovnu heroinu Jovanku Orleanku. Da nije bilo nacionaliste De Gola, da li bi se Francuska, i kako, prvo oslobodila od nacista, a onda oduprla novoj, američkoj okupaciji?

Suštinu su u knjizi "Etnicitet" izneli profesor sociologije s prestižne Londonske škole ekonomije Entoni Smit i profesor na Fakultetu društvenih nauka Univerziteta u Brizbejnu Džon Hačinson: "Suverenost nacije počiva na protivljenju onome što se percipira kao strana vladavina, vladavina onoga ko je stran zajednici. Ključno je istaći da se suverenost nacije suprotstavlja stranom identitetu ili sili. Narod mora biti oslobođen, slobodan od svake spoljne stege. On mora sam određivati svoju sudbinu i biti gospodar u svom domu." To je, i ništa drugo, razlog zbog kojeg se autošovinisti tako grčevito bore protiv nacionalizma. Ratove vode i liberalne demokrate. Ili je i Obama nacionalista. 

BONUS VIDEO:

MARINIKA NE ODUSTAJE: Uprkos želje roditelja žrtava - opozicija insistira da nastavi rad Odbora