ROBOVI

Šezdeset šefova država ili vlada, 27 članica EU i 33 iz Zajednice latinoameričkih i karipskih država, pokušali su da približe stavove u sedištu evropske birokratije, ali im to nije pošlo za rukom.

Zapadnoevropski lideri su zažalili zbog ogromne patnje miliona robova kroz istoriju, podsetili da trgovina robljem predstavlja i zločin protiv čovečnosti, ali osim ovog žaljenja, čak i bez formalnog izvinjenja, nisu se odvažili da krenu i korak dalje.

Odavno postoji u južnoj i centralnoj Americi nastojanje da se naplati bar deo dugova koji datiraju od 16. do 19. veka, iako nikakav novac ne može da nadoknati ove, pojedinačne i porodične, natčovečanske muke. Četrnaest zemalja iz karpiskog regiona konkretizovalo je projekat pre desetak godina i sastavilo plan u deset tačaka, u kome se, najpre, polazi od traženog izvinjenja zbog otimanja i prebacivanja preko deset miliona Afrikanaca na Karibe.

Za početak, očekuje se da se prekine dužnički ciklus prema bivšim kolonijama kroz podršku u isplaćivanju i brisanju spoljnog međunarodnog duga. Ističe se da je sistem bio osmišljen tako da izvuče maksimalnu vrednost iz potlačenih regiona i omogući maksimalnu akumulaciju bogatstva u Evropi. S druge strane, u karipskim zemljama više od 70 procenata javnih troškova danas odlaze na zdravstvo i obrazovanje u pokušaju da se iskorene zaostavštine ropstva i kolonizacije. Konkretne akcije se sada očekuju od naslednika konkvistadora i robovlasnika iz Španije, Portugalije, Velike Britanije, Francuske, Holandije, Danske, Švedske i Norveške.

Zapadna Evropa se dobrano okoristila eksploatacijom ovog dela sveta i stekla ogromno bogatstvo, o čemu i danas svedoče arhitektonsko, kulturno i istorijsko nasleđe. Poteze svojih predaka u Briselu su osudili, ali bar delić para stečenih na ovaj način, ne žele da vrate.