EKSPO
NIJE francuski inženjer Aleksandar Gistav Ajfel ni u najluđim snovima mogao da sanja da će njegova Ajfelova kula, za koju je prethodno otkupio licencu od arhitekata Morisa Keklena i Emila Nužijea, postati svetsko čudo vidljivo čak iz svemira, simbol Grada svetlosti, amblem Francuske, koji je dosad posetilo više od trista miliona ljudi.
Novosti
Ajfelova Gvozdena dama samo je jedan od eksponata sa Svetskih izložbi koji je na ovaj način zauvek izmenio lice Zemlje. Svet je, tako, u Njujorku 1939, ugledao pokretne slike na čudnom aparatu nazvanom televizor. Prvi kompjuter predstavljen je na Međunarodnoj svetskoj izložbi 1962. u Sijetlu i od tada su se njegove moderne replike uselile u praktično sve naše domove. Pre toga, Aleksander Grejem Bel je 1876. u Filadelfiji to učinio telefonom. Šta bismo danas bez njega?
Prva mobilna verzija prikazana je u Osaki 1970. Kad i telefon, svetu su prvi put ponuđeni kečap i kokice, dok je kornet za sladoled inoviran za Svetsku izložbu u Sent Luisu u Misuriju 1904. Svetske izložbe su, takođe, i izuzetna prilika da domaćini transformišu lice svog grada. Uz Ajfelovu kulu u Parizu, i mnoge druge građevine, tako je nikao i Atomijum u Briselu 1958. Ostaće nešto i Beogradu. Neka od tehničkih i tehnoloških dostignuća prikazana na svetskim izložbama čuvaju se i u pariskom Muzeju umetnosti i zanata, gde se Srbija, predskazujuće, predstavila krajem prošle godine prvi put u Parizu, s nadom da će bar biti konkurentna u velikoj međunarodnom nadmetanju s predstavnicima iz SAD, Španije, Argentine i sa Tajlanda.
Nije bila samo konkurenta, pobedila je. Delegati Međunarodnog biroa za izložbe bili su oduševljeni načinom na koji se Srbija predstavila. To se najbolje videlo na glasanju. Igra, sport i muzika, kao lajtmotiv srpske kandidature, danas su više nego potrebni svetu koji je zapao u sivilo, krize i ratove. Srbija ovu priliku mora da iskoristi da ulije nadu u neko bolje sutra. I da našu prestonicu još više umije i osavremeni za buduće generacije.n